Iako je vojni budžet Rusije deset puta manji od američkog i iako Rusija već četvrtu godinu zaredom smanjuje vojne troškove, Moskvu svejedno zapadni političari i mediji predstavljaju kao glavnu pretnju.
Prema podacima istraživanja SIPRI-ja, ukupni troškovi su dostigli najveći nivo od 1988. godine, kada su bili najniži od završetka Hladnog rata i prošle godine su iznosili 1,8 biliona dolara, što je za 2,3 odsto više nego 2017. godine.
U petorku su ušle SAD, Kina, Saudijska Arabija, Indija i Francuska, na koje otpada 60 odsto svetskih rashoda na vojsku.
Prvi put od 2010. godine pokazatelj SAD je porastao za 4,6 odsto i iznosio je 649 milijardi dolara, što govori o tome da su američki vojni rashodi prošle godini bili koliko i ukupni troškovi na vojsku osam narednih država sa rejtinga SIPRI.
U izveštaju se, između ostalog, naglašava da je rast vojnih rashoda u 2018. godini primetan u državama Centralne i Istočne Evrope.
To je, kako se objašnjava, uslovljeno realizacijom novih programa za kupovinu oružja pri administraciji Trampa, započetim 2017. godine.
Prema rečima Pitera Vezemana, naučnog saradnika Programa naoružanja i vojnih rashoda SIPRI, sve to je povezano sa „porastom predstave o pretnjama Rusije“.
Vojni rashodi Rusije u 2018. godini, prema podacima SIPRI-ja, iznosili su 61,4 milijarde dolara, što je za 3,5 manje nego prethodne godine. Na takav način Rusija se našla na šestom mestu rejtinga.
Iako Rusija nije među pet lidera po troškovima za oružje, informacioni rat protiv Rusije se nastavlja, ističe ruski vojni ekspert Andrej Koškin.
„Moramo uzeti u obzir informativni hibridni rat koji se danas vodi protiv Rusije. Oni čak i ne razmišljaju o argumentima. Oni razmišljaju samo o tome kako u informacionom prostoru treba linčovati Rusku Federaciju. I sada se ispostavlja da rashodi na oružje širom sveta rastu, Rusija nije lider, ali za to niko ne mari. Najvažnije je svima govoriti da je Rusija ’agresor‘, a onda možete sebi povećavati budžet za oružje iz džepa poreskih obveznika, što SAD i NATO zemlje danas rade“, rekao je Koškin za Sputnjik.
Po njegovom mišljenju, činjenica da Amerikanci vode u rejtingu vojnih troškova nije iznenađujuća.
„Amerikanci sebe smatraju normom međunarodnog prava i ne slušaju ničije preporuke. Ništa ih ne obuzdava. Oni su zainteresovani da pokrenu trku u naoružanju. Da bi to učinili, oni čine sve, pre svega u informacionom prostoru, a onda profiti dolaze od izbijanja novih oružanih sukoba na planeti, jer tamo uvek ima Amerikanaca i koji skidaju kajmak“, ističe Koškin.
Iako nema najveći budžet za odbranu, Rusija zadržava vojni paritet sa NATO-om. Treba imati u vidu da se Rusija, za razliku od, na primer, Sjedinjenih Država, gde je odbrambena industrija biznis, i dalje vrlo često drži sovjetskih principa, koji podrazumevaju visokokvalitetno, pouzdano i jeftinije oružje.
Rusija ozbiljno konkuriše na svetskom tržištu — u proseku godišnje izvozi oružje u vrednosti od preko 15 milijardi dolara i čvrsto drži drugo mesto u svetu po izvozu vojne opreme, posle SAD.
Pritom, prenaoružavanje ruske vojske se bliži kraju, što ozbiljno zabrinjava stručnjake NATO-a. Zbog toga se može očekivati da će napadi na Rusiju u informacionom prostoru biti nastavljeni. Međutim, to je samo pokazatelj da se borbena spremnost ruske vojske sve više povećava, a da odbrambene sposobnosti ispunjavaju savremene zahteve.
