Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da nije preveliki optimista kad je reč o samitu u Berlinu, i istakao da će Beograd s predstavnicima Prištine nastaviti razgovore čim budu ukinuli takse na srpsku robu.
Upitan da li bi za početak to mogao da bude prvi rezultat sastanka, to jest nešto zbog čega bi se on mogao smatrati uspešnim, Milovan Drecun, predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju kaže da donekle ohrabruje izjava Emanuela Makrona, data uoči samita, da treba sagledati sve opcije — ali da poruke lidera privremenih institucija u Prištini poslate uoči sastanka ne ostavljaju prostora za prevelik optimizam.
Zanimljivo je da je Hašim Tači rekao da nema dogovora dok se SAD ne uključe u proces, jer se EU „pokazala nesposobnom, nije jedinstvena i ne može da reši problem Kosova, već to mogu samo SAD“.
Upitan kako u budućnosti vidi ulogu Evropske unije u procesu dogovora Beograda i Prištine, Drecun za Sputnjik kaže da u tom pogledu nije preveliki optimista.
„Mi možemo da diskutujemo s Prištinom u nedogled, ali te diskusije već neko vreme ne donose nikakve rezultate. Potrebno je postići konkretan rezultat, a konkretan rezultat bi bio da se Priština natera da odustane od jednostranih mera kao što su takse, i da se nastave razgovori o rešavanju konačnog statusa Kosova i Metohije. Međutim, pitanje je da li je to moguće postići; između brojnih fraza o stabilnosti regiona i evropskoj perspektivi koje svi neprestano ponavljaju, malu nadu je možda probudio francuski predsednik Makron, koji je rekao da treba pristupiti rešavanju kosovskog pitanja ’bez tabua i ograničenja‘, što se prilično razlikuje od stava Nemačke, koja smatra da je pitanje državnosti Kosova završeno i da se o tome ne može razgovarati, već se mora postići sveobuhvatan pravno-obavezujući sporazum kojim bi Srbija priznala tu lažnu državu — a zna se da Srbija, bar za vreme ove vlasti, to neće učiniti“, rekao je Drecun.
Najveći uspeh bio bi, dodaje naš sagovornik, da se u skorijoj budućnosti definišu koraci koji bi mogli da dovedu do nastavka dijaloga dveju strana i to bi, kako kaže, ujedno bio i najveći uspeh. Ali, postavlja se, kao i obično, pitanje — da li će Priština to ispoštovati?
„Nakon Berlina, uslediće njihove konsultacije sa Vašingtonom, i treba videti kako će Amerikanci reagovati; poučeni iskustvom dosadašnjeg ponašanja Prištine, šanse da se nešto suštinski pomeri s mrtve tačke su veoma, veoma male“, kaže Drecun za Sputnjik.
Upitan na koji način „zapaljive“ izjave Hašima Tačija uoči susreta sa srpskim zvaničnicima, u kojima on sad već redovno traži priključenje Preševske doline Kosovu, onemogućavaju dalji razgovor o kompromisu, Drecun odgovara:
„Hašim Tači u toj gomili neostvarivih pretnji koje upućuje Srbiji zaista počinje da karikira čitavu situaciju, i da samog sebe izvrgava ruglu. To što on priča nema blage veze s realnošću; on to više ne može da proda ni sopstvenoj, albanskoj javnosti na Kosovu, a Srbiju to svakako ne dodiruje ni u kom pogledu — ne može ni da nas zaplaši, ni da nas navede na popuštanje“.
S druge strane, kaže Drecun, Tači je u pravu kada kaže da bez Amerikanaca ne može da se postigne rešenje.
„Pošto Amerikanci ćute i čekaju da vide šta će dalje biti, ja očekujem da će oni pokušati da tu igru na dosadašnji način vode i dalje, i ipak je doteraju do kraja. Mislim da kapacitet trenutnog nemačko-francuskog dvojca nije dovoljan da preuzme inicijativu, da potisne u drugi plan Evropsku uniju i SAD i da izgura konačno rešenje. Pored toga, pitanje je i kakvo bi to rešenje bilo — da Srbija prizna Kosovo kao državu to nije to, a to traže Nemci, dakle treba sačekati i videti da li će biti bilo kakvog napretka“, kaže na kraju razgovora za Sputnjik predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju.
