Prema podacima istraživanja SIPRI-ja, ukupni troškovi su dostigli najveći nivo od 1988. godine, kada je institut počeo da prikuplja informacije po tom pitanju.
„Vojni rashodi u svetu 2018. godine su bili 76 odsto viši nego 1998. godine, kada su bili najniži nakon od završetka Hladnog rata“, navodi se u izveštaju.
Prema proračunima SIPRI-ja, rashodi za odbranu u celini su iznosili 2,1 odsto svetskog BDP-a, što je u proseku 239 dolara na čoveka.
Rusija više nije u petorci
Vojni rashodi Rusije u 2018. godini, prema podacima SIPRI-ja, iznosili su 61,4 milijardi dolara, što je 3,5 manje nego prošle godine. Na takav način, Rusija se našla na šestom mestu rejtinga.
U petorku su ušli SAD, Kina, Saudijska Arabija, Indija i Francuska, na koje otpada 60 odsto svetskih rashoda na vojsku.
Prvi put od 2010. godine pokazatelj SAD je porastao za 4,6 odsto i iznosio 649 milijarde dolara.
„Američki vojni rashodi su 2018. godine su bili koliko i ukupni troškovi na vojsku osam narednih država sa rejtingu SIPRI“, navodi se u izveštaju.
Po rečima direktora programa za naoružanje i vojne rashode SIPRI-ja Oda Flerana, to je uslovljeno „realizacijom od 2017. godine novih programa za kupovinu oružja pri administraciji Trampa“.
Udeo Kine u vojnim rashodima u svetu iznosili su 14 odsto.
U izveštaju se naglašava da je rast vojnih rashoda u 2018. godini primetan u državama Centralne i Istočne Evrope.
„Rashodi Poljske su porasli za 8,9 odsto u 2018. godini — do 11,6 milijardi dolara, dok su u isto vreme rashodi Ukrajine su porasli za 21 odsto — do 4,8 milijardi dolara. Rashodi Bugarske, Letonije, Litvanije i Rumunije su takođe porasli (18-24 odsto) u 2018. godini“, navodi se u dokumentu.
Pri tome, najviši procenat prirasta iz 15 država sa najvećim pokazateljima otpada na Tursku (24 odsto).
Prema rečima naučnog saradnika Programa naoružanja i vojne rashode SIPRI Pitera Vezemana, to je povezano sa „porastom predstave o pretnjama Rusije“.
