Makron je ocenio da „zajedničke granice, Šengen, kao i Dablinski sporazum više ne funkcionišu“, misleći na neuspeh Evropske unije da revidira sistem azila.
Prema odredbama Dablinskog sporazuma, država-članica koja je odgovorna za rešavanje zahteva za azil izbeglica ili migranata je prva zemlja u kojoj su ušli azilanti.
Međutim, izbeglička kriza koja je pogodila Evropu u perodu 2015-2016. godine pokazala je da većina tražilaca azila ne želi da ostane u zemlji prvog ulaska EU (najčešće u Grčkoj, Italiji ili Španiji), već nastoje da stignu do Nemačke ili Švedske.
Makronova ideja o novim pregovorima o Šengen zoni sa manje država članica nisu novina. Na neformalnom samitu Evropske unije u Salcburgu prošle godine, on je kritikovao države Višegradske grupe (Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka) jer odbijaju da preuzmu migrante u okviru programa za razmeštanje Evropske komisije.
Francuski predsednik je tom prilikom rekao da će „zemlje koje ne pokazuju solidarnost na kraju morati da napuste Šengen i više neće dobijati finansijsku pomoć iz strukturnih fondova“.
Šengen zona sa manje države-članica, prema navodima Euroaktiva, najverovatnije bi isključila Grčku, koja se smatra problematičnom članicom u smislu efikasnosti u procesuiranju zahteva za azil, preneo je Tanjug.
„To bi takođe bilo ’polivanje hladnom vodom“ tri zemlje kandidatkinje za Šengen zonu, Bugarsku, Rumuniju i Hrvatsku, koje se takođe nadaju pristupanju Šengen zoni“, piše „Juroaktiv“.
