Biće vrlo teško Zelenskom da opravda bar deo očekivanja koje je narod izrazio kroz glasanje i spreči totalni raspad ekonomskog, socijalnog i državnog sistema Ukrajine, ocenjuje bivši ambasador dr Srećko Đukić, analizirajući u emisiji „Sputnjik intervju“ rezultate izbora održanih 21. aprila, na kojima je Zelenski osvojio iznad 73 odsto glasova.
Upravo tako veliki broj glasova, po mišljenju Đukića, Zelenskog obavezuje da ne ponovi politiku Porošenka.
„Ako je narod želeo politiku Porošenka, zašto nije glasao za nju? A to je jedna krajnje antiruska politika — to je bila alfa i omega Porošenka“, primećuje naš sagovornik, dodajući da takva politika Ukrajini nije donela ništa dobro.
Ocenjujući šanse da Zelenski uspostavi neku vrstu politike ravnoteže „i Zapad, i Rusija“, Đukić kaže da će to ići jako teško.
Postoje dva ograničenja, objašnjava naš sagovornik: jedno je Zapad koji će pokušavati da to spreči, drugo unutarpolitička elita i ekstremna profašistička desnica koja bi ustala protiv toga. Takođe, novoizabrani predsednik je nov u politici i nema nijednog poslanika u parlamentu niti svoju partiju.
Preduslov za bilo kakve promene naš sagovornik vidi u scenariju u kom će Zelenski brzo raspisati parlamentarne izbore i na njima uspeti da dobije komotnu većinu u parlamentu.
„Zelenskom treba da ovlada državnim aparatom. Recimo, on ima pravo da postavi ministre sile — odbrane, unutrašnjih poslova, ministra inostranih poslova, ali njih treba da izglasa parlament, a kako će ih izglasati ako on tamo nema nijednog deputata. I on će morati da pravi neke saveze“, pretpostavlja Đukić. On ipak skreće pažnju da su ovi predsednički izbori pokazali da postoje nove snage i novo političko lice Ukrajine, a veruje da bi upravo oni mogli da budu budući politički saveznici Zelenskog.
Međutim, borba će biti žestoka, a Zelenskom će ubacivati mnoge klipove u točkove, upozorava Đukić, napominjući da je pobedom bivšeg komičara, koji je glumio predsednika u serijalu „Sluga naroda“, poražena sva politička elita te zemlje uspostavljena od sticanja nezavisnosti Ukrajine, i majdanska, i domajdanska. Zapravo, dodaje, velike razlike među njima ni nema — samo je ona pre Majdana neiskreno pričala da je proruska, a iza leđa radila sa Zapadom.
Neko ohrabrenje za budućnost rusko-ukrajinskih odnosa po dolasku Zelenskog Đukić vidi u pozitivnim reakcijama ruske javnosti, medija, pa čak i u izjavama ruskih zvaničnika koji novoizabranom predsedniku ne prave nikakvu smetnju, naprotiv, očekuju, kako je rekla portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, restartovanje veza.
Kao još jedan paket ogromnih problema koji čekaju novog ukrajinskog predsednika Đukić navodi problem Donbasa i mogućnosti za njegovu reintegraciju.
„Dobro je što je Zelenski rekao da će se pridržavati Minskih sporazuma, a Normandijsku četvorku vidi kao put za rešavanje krize. To je zasad dovoljna izjava, a ako ostane na tom putu može da postigne rezultate. Naravno, i tu će biti velikih spoticanja i na unutrašnjem planu, jer ne treba zaboraviti ukrajinsku ekstremnu desnicu, vojsku i staru političku elitu koja će za svaki pokušaj Zelenskog da mirnim putem to reši govoriti da je izdaja“, kaže bivši ambasador.
On ističe da se u traženju izlaza za spor oko Krima, koji je glasao za pripajanje Rusiji, kao i za otcepljene teritorije Donjecke i Luganske republike treba pre svega odreći ratnog rešenja, a mogući recept za Donbas vidi u modelu koji je Rusija svojevremeno iskoristila prvo za Tatarstan, a onda za Čečeniju.
„Boris Jeljcin je posle raspada Sovjetskog Saveza bio toliko mudar da je sa Tatarstanom sklopio specijalni ugovor kojim je ta republika dobila praktično neku vrstu samostalnosti. Na osnovu te samostalnosti Tatarstan se reintegrisao u Rusku Federaciju i to mirnim putem. To je neverovatan ugovor, a možda bi to bio put i za rešenje našeg kosovskog problema. Danas vidimo da kadrovi iz Tatarstana upravljaju ruskim oblastima, da su u vrhu vlasti. Drugi primer je pitanje Čečenije. Treba videti koliki je stepen autonomije Čečenije u okviru Ruske Federacije“, podseća Đukić i dodaje. „Pustite ih da budu samostalni, ako im date slobodu, oni neće izaći iz Ukrajine, a ako im ne date slobodu, izaći će. Silom se više ništa ne može postići, a pogotovu ne u Evropi.“
Ukrajina je takođe, podseća Đukić, pred velikim finansijskim ispitom, jer finansijska održivost sistema zavisi od MMF-a, „a znamo ko njime upravlja“.
„Biće potrebno puno upornosti, mudrosti, staloženosti tom glumcu da odigra rolu tako uspešno kao u čuvenom serijalu, kada se borio protiv korupcije. A i to je rak-rana. Teško je naći u Evropi društvo koje je toliko načeto sa svih strana kao što je ukrajinsko. I ako ovaj mladi čovek uspe da izgura bar nekoliko stvari, to će biti veliki uspeh“, navodi Đukić.
Na pitanje šta bi mogao biti prvi postupak kojim bi i Zelenski pokazao da pruža ruku Moskvi, diplomata pretpostavlja da bi to moglo biti vraćanje ambasadora, jer su trenutno ambasade na nivou otpravnika poslova.
„Poslednjih pet godina od dolaska Porošenka na vlast mnogo toga se promenilo i biće potrebno mnogo truda i mudrih polukoraka da se to popravi. Najbitnije je da on u politici ide korak po korak i da ne pravi neočekivane poteze“, savetuje Srećko Đukić.
