Prema Kovačevim rečima, sve imperije kroz istoriju su želele da u potpunosti gospodare Balkanom. To danas čini i NATO, pokušavajući da potisne rusko i kinesko prisustvo, u bilo kojem smislu, počevši od politike i privrede, do energetike i vojne saradnje. Vreme pred nama je vreme velikih bezbednosnih izazova za bezbednost balkanskih naroda i država, smatra on.
„Nakon Rumunije i Poljske, SAD i NATO vide prostor većeg dela Balkana, prvenstveno Albanije, Crne Gore, Makedonije, pa i Kosova, da se tu baziraju NATO snage. Planira se da Bondstil, od baze Kfora, postane druga, a možda i prva baza na prostoru Evrope“, kaže Kovač.
Pored medijske propagande da Balkan treba da postane navodna zona stabilnosti iz koje je odstranjen ruski uticaj, naš region, prema Kovačevim rečima, ponovo postaje zona potencijalnih konflikata.
„Ono što vidimo je da na 250 do 300 kilometara vazdušne linije, NATO pokušava da uguši dva srpska interesa — da se trajno prizna okupacija Kosova i Metohije i da se Srbija odrekne bilo kakve ambicije na zbližavanje sa Republikom Srpskom, gde važe potpuno suprotni kriterijumi. Sve je to u funkciji cilja. Ne pravi Albanija ’veliku Albaniju‘, već NATO pravi ’veliku Albaniju‘“, kaže Kovač.
Problem integracije BiH u NATO uopšte ne postoji, jer o priključenju nema ustavno neophodnog konsenzusa tri konstitutivna naroda u dva entiteta, kaže akademik Nenad Kecmanović.
Da konsenzusa ima, BiH bi izradila MAP i napravila sledeći i verovatno pretposlednji korak u procesu pridruživanja, a pošto ga nema svaka dalja rasprava postaje suvišna, dodaje Kecmanović. Sve konsocijacije u svetu podrazumevaju takav mehanizam odlučivanja, pogotovo o krupnim spoljnopolitičkim pitanjima, pa se on, gotovo rutinski, primenjuje i u BiH.
„Postavlja se pitanje kakvog uopšte ima smisla da BiH sa Republikom Srpskom bude priključena NATO-u, kada je NATO već u njoj. BiH je protektorat takozvane međunarodne zajednice, visoki predstavnici su u prvim mandatima bili Evropljani, uz koje su bili zamenici Amerikanci, koji su o svemu odlučivali, da bi, kasnije, valjda zbog racionalizacije u OHR-u sedeo američki čovek iz Evrope sa diktatorskim bonskim ovlašćenjima. Pokazalo se, visoki predstavnik može da menja zakone, smenjuje političare, oduzima nadležnosti, pa biće onda da može i da učlani BiH u NATO“, kaže Kecmanović.
Najnoviji slučaj hapšenja Džulijana Asanža samo učvršćuje tezu da su, umesto navodnih nosilaca „demokratskih vrednosti“, upravo NATO i njegove vodeće države-članice postali nosioci novog totalitarizma, informativnog terora, manipulacija i gušenja slobode izražavanja, kaže politikolog Aleksandar Pavić.
NATO u svom ponašanju neuporedivo više liči na Treći rajh, nego na išta što bi se moglo nazvati demokratskim, dodaje on.
S druge strane, glavni deklarisani protivnici alijanse — Rusija i Kina, ali i druge države, zalažu se za novi, multipolarni poredak koji je zasnovan na ravnopravnosti država, međunarodnom pravu i nemešanju u unutrašnje stvari drugih država. Uz to, one su prijateljske prema Srbiji, Republici Srpskoj i srpskom narodu u celini i, za razliku od ogromne većine NATO država, ne ugrožavaju srpsku državnost.
„Prema tome, ne samo što je u interesu srpskog naroda sa obe strane Drine da se svrsta uz svoje osvedočene prijatelje, a ne neprijatelje, već su i vrednosti koje nude prijateljske države mnogo bliže Srbima kao narodu nego one koje sada nudi NATO — militarizam, unilateralizam, gaženje međunarodnog prava i gušenje slobodnih medija i slobode izražavanja“, smatra Pavić.
Paralelni procesi koji su sračunati na promenu sistema vrednosti, istorijske prošlosti, obrazovanja, tradicije, kulturoloških dostignuća i slično imaće dalekosežne posledice u preoblikovanju svesti i prakse u Crnoj Gori i nesumnjivo u regionu, tvrdi profesor Fakulteta bezbednosti u penziji Radomir Milašinović.
Prijem Crne Gore u NATO, suprotno volji naroda, predstavlja nonsens u novijoj istoriji, ističe Milašinović.
