Podsećajući da je poslednji put u Rusiju u oklopnom vozu dolazio deda Kim Džong Una, Pavel Feldman sa Instituta za strateška istraživanja i prognoze Ruskog univerziteta prijateljstva naroda ocenjuje da je Kimova poseta zaista događaj istorijskih razmera.
„Dolazak Kim Džon Una na razgovore s Putinom o nuklearnom razoružanju govori samo jedno — da on nije postigao dogovor s Donaldom Trampom i da su rezultati razgovora koje je sa njim već dvaput imao očigledno i za Kima i za Kinu razočaranje. Sada će biti pokušaj broj dva, ali ovoga puta već usaglašen sa Moskvom. Prirodno da je zapadni svet, pre svega SAD, pod tenzijom, a veoma je zanimljivo kakvi će neprotokolarni sporazumi u senci biti zaključeni“, kaže Feldman.
On ističe da Rusija sada ima šansu da pokaže da može bolje da vodi pregovore i da može biti optimalniji garant mira i odsustva nuklearnog oružja na Korejskom poluostrvu, nego SAD na čelu sa Trampom.
„Doduše, Rusiju ne vidim u ulozi posrednika u pregovorima o nuklearnom programu između Severne Koreje i Sjedinjenih Država, zato što posredniku treba da veruju obe strane u pregovorima, a Vašington baš ne veruje Rusiji. Zato mislim da će biti rođen neki novi format, možda sasvim bez SAD, a recimo uz učešće EU, UN i, naravno, pre svega Kine i Rusije“, napominje Feldman.
Očekivanja Borislava Korkodelovića, nekadašnjeg spoljnopolitičkog urednika u Tanjugu, od susreta Putina i Kima su pozitivna i, kako kaže, umerena. On podseća na tradicionalno dobre odnose između Moskve i Pjongjanga i na činjenicu da je Sovjetski Savez, na neki način, 1945. godine „izbacio“ na lidersku poziciju u Severnoj Koreji dedu današnjeg lidera Kim Il Sunga.
On se, dodaje Korkodelović, čak 13 puta sastajao sa sovjetskim rukovodstvom, a njegov sin, Kim Džong Il, otac današnjeg lidera, četiri puta se sreo sa sovjetskim i ruskim liderima. Sada se, kaže, susreću Kim Džong Un i Vladimir Putin.
„Mislim da će predsednik Putin pokazati da je Rusija zemlja koja se sve više pita kada je reč o temama koje se tiču Azije, naročito tako blizu njenih granica kao što je Korejsko poluostrvo i kada je tako veliko i osetljivo pitanje kao što je nuklearno razoružanje. Međutim, treba imati u vidu da je Severna Koreja pod veoma strogim sankcijama UN i da Moskva o tome mora da vodi računa. Ipak, Moskva se, baš kao i Peking, a u značajnoj meri i Južna Koreja, zalaže za ublažavanje sankcija Severnoj Koreji, tako da očekujem da će upravo pitanje pregovora oko nuklearnog programa Severne Koreje, ali i pitanje sankcija Pjongjangu, biti među visoko pozicioniranim temama razgovora dvojice predsednika“, smatra Korkodelović.
Treba, dodaje Korkodelović, očekivati i razgovore o bilateralno-ekonomskoj saradnji, iako je ona upravo zbog sankcija obema zemaljama dosta ograničena i prošle godine je iznosila tek 34 miliona dolara.
Ono što je, prema rečima Korkodelovića, posebno zanimljivo jeste trenutak u kojem lider Severne Koreje dolazi u Rusiju.
„Za predsednika Putina je prvi izlazak Kima posle neuspešnih pregovora u Hanoju dobitak, u smislu da se ističe ta uloga Rusije u Aziji. Rusija sa Putinom na čelu sve više pažnje obraća na svoja dalekoistočna područja i sve veću pažnju poklanja Aziji, u smislu da želi da bude i evropska i azijska sila. Ovim samitom sa liderom Severne Koreje, koji će sigurno privući veliku pažnju međunarodne javnosti, Putin čini jedan značajan korak u tom pravcu“, napominje Korkodelović.
Sličnog stava je i Vladimir Kolotov, direktor Instituta „Ho Ši Min“ na Sanktpeterburškom državnom univerzitetu, koji se slaže sa ocenom da Rusija može da odigra značajnu ulogu na Korejskom poluostrvu.
„Rusija ne može da igra ulogu Sjedinjenih Država, ali može da pokuša da deblokira situaciju koja je trenutno u ćorsokaku. Čak ni samit u Hanoju nije pomogao. Amerikanci su postavili uslove koje je nemoguće ispuniti, a to je jednostrano razoružanje. Možda će Putin uspeti da rasplete taj problem, tako da s jedne strane ojača bezbednost na Korejskom poluostrvu, a s druge da pokuša da utiče da na svaki korak u pravcu razoružanja Pjongjanga Amerikanci skinu neke sankcije“, smatra Kolotov.
Rusija, kako navodi, ima potencijal za tako nešto, tim pre što su zemlje koje se neposredno graniče sa dve Koreje zainteresovane za miran proces, bez zveckanja oružjem i za denuklearizaciju Korejskog poluostrva. SAD zasad samo umeju da prete, ali, kako smatra naš sagovornik, to je kontraproduktivno. Kolotov ukazuje i na ekonomske predloge koji bi mogli da doprinesu popuštanju napetosti na poluostrvu.
„Rusija je imala određene predloge da se napravi Veliki istočnoazijski energetski superprsten i Transkorejska železnica. Mi imamo masu predloga, a u principu, ako bi se oni sproveli, situacija se može deblokirati“, primećuje Kolotov.
Pavel Feldman takođe ističe moćan potencijal ekonomskih projekata.
„Trgovinsko-ekonomski odnosi Rusije i Severne Koreje imaju potencijal za razvoj. Recimo, Severna Koreja je, ma kako čudno zvučalo, s tehničkog stanovišta veoma napredna zemlja. Odavno je pod sankcijama i niko joj ne prodaje visokotehnološku opremu i zato je mnogo toga naučila da pravi sama. Na primer, ima odlične lekove i medicinsku tehniku. A Rusija ima prirodne resurse koje bi mogla da ponudi, tako da ima dosta tema za razgovor“, zaključuje Feldman za Sputnjik.
