Na Kosovo je vraćeno 110 osoba koje su se borile pod zastavom Islamske države (DAEŠ) u Siriji, a prema podacima kosovske policije, još oko 30 ljudi čeka da bude deportovano. Zbog ovoga je stepen bezbednosti na Kosovu pojačan, iako je nekolicina od najopasnijih terorista trenutno u pritvoru. Priština strahuje da može da dođe do ozbiljnijih incidenata, jer je opštepoznato da su neke od baza za regrutaciju boraca za sirijsko ratište upravo na Kosovu.
Da li je i koliko opasan povratak džihadista na Kosovo i mogu li oni da budu upotrebljeni od strane Prištine za neke akcije protiv Srba?
Ljuban Karan, bivši oficir KOS-a, podseća da je povratak džihadista direktiva Amerike koju Kosovo nije moglo da odbije. On smatra da je opravdan strah od njihovog povrataka, jer se radi o ekstremistima koji su izvrsno vojno obučeni.
„Ti ljudi predstavljaju realnu opasnost po Srbiju zato što će, izvesno je, prilikom nekakve eventualne vojne intervencije Prištine prema severu Kosova džihadisti i njihova vojna znanja biti iskorišćeni protiv Srba. Oni su zadojeni mržnjom, a ona je pre svega verska i uklapa se u borbu protiv Srbije. Ali oni su i pre odlaska u Siriju tu mržnju imali, a borba protiv Srba za njih ima poseban motiv“, objašnjava naš sagovornik.
Karan podseća da je oko 300 Albanaca sa Kosova otišlo u rat u Siriju, a da ih je oko 80 tamo poginulo. On kaže da ne treba zaboraviti i da je pripadnik DAEŠ-a koji je taocima odsecao glave upravo poreklom sa Kosova.
„Mi možemo da očekujemo i terorističke akte, posebno ako se ozbiljno odluči da se vojno krene na Srbiju ili da se teroristi upotrebe kao sredstvo da se Srbija oslabi. Moramo da mislimo i o tome da su ti eksteremisti obučeni ne samo za vojna i faktička znanja, već i za komandovanje većim formacijama, tako da Srbija ima puno razloga da brine“, upozorava naš sagovornik.
Po njegovim rečima, ne treba zanemariti ni činjenicu da su Amerikanci skloni da, iako se deklarativno bore protiv terorizma, po potrebi sarađuju sa njima ako uspeju da ih nagovore da im je isti neprijatelj.
Karan podseća da postoje podaci da su ekstremisti u bazama kod Prizrena i da Srbija mora da prati to kretanje. Od 2012. godine oko 400 osoba sa Kosova se priključilo militantnoj Islamskoj državi u Siriji i Iraku. Od tog broja 255 su muškarci, a ostali su žene i deca.
Četvorica boraca su na zahtev tužilaštva pritvorena na 48 sati. Ostalima, među kojim ima i žena i dece, pružiće se potrebna zdravstvena i rehabilitaciona pomoć. Povratnici se nalaze u centru za azil na periferiji Prištine. Vlada Kosova je tokom marta saopštila da sa zabrinutošću prati stanje građana Kosova koji se još nalaze u Siriji. Veruje se da je još tamo više od 150 muškaraca, žena i dece sa Kosova, plus 60 dece koja su tamo rođena, a kojima je najmanje jedan od roditelja državljanin Kosova.
