Sudeći po podacima izlaznih anketa, komičar Vladimir Zelenski pobeđuje u drugom krugu predsedničkih izbora sa 73,2 odsto glasova, dok je aktuelni predsednik Petro Porošenko dobio svega 25,3 odsto glasova. Da je igra završena jasno je bilo i kada je Porošenko priznao poraz.
Konstantin Bondarenko, ukrajinski politikolog i istoričar, za Sputnjik je rekao da iako su Amerikanci stavljali pik na Porošenka, zapravo su i jedan i drugi „američki projekti“.
„Svi republikanci smatraju da je Porošenko ’kučkin sin‘, ali da je on ipak njihov ’kučkin sin‘. Međutim, kada je reč o Zelenskom, to je već druga priča“, objašnjava Bondarenko i ukazuje da je problem u tome što njega podržavaju ljudi koji su blisko povezani sa strukturama američke Demokratske stranke, kao i sa drugim uticajnim ljudima poput Džordža Soroša.
„Suština je što su ljudi koji stoje iza Zelenskog direktno povezani sa onima koji su trenutno u opoziciji u Americi i koji nastoje da pruže što veći otpor vladavini Donalda Trampa. U današnjem rasporedu snaga, uzimajući u obzir sve pluseve i minuseve, Porošenko je poželjniji američkoj administraciji“, pojašnjava.
Ne treba očekivati naglu promenu politike Kijeva prema Rusiji, kaže politikolog Sergej Kozlov sa Ruske akademije privrede i državne uprave pri Predsedništvu Rusije.
„Veoma je složeno govoriti o perspektivama rusko-ukrajinskih odnosa u slučaju pobede Zelenskog, zato što u predizbornoj kampanji on u suštini nije izneo program i doskora nije odredio ko mu je u timu, što mu je omogućilo da sakupi sve protestne glasove, sve glasove Ukrajinaca umornih od teške društveno-ekonomske situacije. S druge strane, time perspektiva nije ništa jasnija. Ozbiljno sumnjam da će uopšte biti nekih većih promena i u geopolitičkoj orijentaciji Ukrajine, i u unutrašnjoj politici“, ocenjuje ruski ekspert za Sputnjik.
Kozlov takođe smatra da su perspektive razvoja Ukrajine neizvesne bez obzira na ishod drugog kruga predsedničkih izbora.
„Ukrajina je ušla u kolosek iz kojeg će joj biti teško da izađe. Ukrajinska politika značajno zavisi od oligarhijskih klanova koji su u suštini operatori onog što se zbiva na partijsko-političkoj sceni zemlje i ruke budućeg predsednika će biti vezane. Pritom, predsednik u Ukrajini nema ovlašćenja kao političkih lideri u mnogim drugim postsovjetskim državama. Ukrajina je parlamentarno-predsednička republika i veliki deo ovlašćenja imaju Vlada i Vrhovna rada, te predsednik nema slobodu da radi kako on hoće, što ga ozbiljno sputava“, objašnjava naš sagovornik uz konstataciju da će mnogo toga zavisiti od parlamentarnih izbora na jesen, kako će izgledati vladajuća koalicija i ko će biti na čelu Vlade.
Ruski eksperti istovremeno ističu da se aktuelni predsednik Porošenko ne predaje, a smatraju da će u slučaju poraza pokušati da uđe u Vrhovnu radu na parlamentarnim izborima na jesen i tako nastavi svoju političku karijeru.
Politikolog Ivan Mezjuho ne isključuje da Porošenko razmišlja i o varijanti da, u slučaju poraza na predsedničkim izborima, pretenduje na fotelju premijera.
„Porošenko razume da mu rejting među biračima ne omogućava da bude pošteno izabran za još jedan predsednički mandat i zato verovatno razmatra i opciju da bude šef Vlade. Međutim, čak i ako Vrhovna rada ostane u sadašnjem sazivu, Porošenko nema šanse da dođe na čelo Vlade. A posle parlamentarnih izbora koji se održavaju u Ukrajini već ove godine, te šanse će biti ravne nuli“, navodi Mezjuho.
On skreće pažnju na još jedan momenat koji ne ide u korist aktuelnom predsedniku.
„Niz ukrajinskih biznismena iz samog vrha nezadovoljni su Porošenkovim postupcima, koji se tokom čitavog predsedničkog mandata bavio samo ličnim bogaćenjem i bogaćenjem svog najbližeg okruženja i svojih pristalica. Zato mislim da Porošenko ne treba da se nada da će jednog dana sesti u premijersku fotelju“, uveren je Ivan Mezjuho.
Prema oceni profesora Ilije Kajteza sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost, Ukrajinci su u velikoj meri „sluđeni svim onim što se dešava poslednjih godina“ i osećaj je da su udarili u neprobojan zid. On dodaje da je ipak rano davati definitivne prognoze jer „ima vremena da se uključe faktori kojima je Ukrajina važan poligon za demonstraciju moći“.
