Ponašanje Alijanse, koja suštinski više nikom nije potrebna, odlazi u krajnost, ona više ne zna gde udara, ocenjuje urednik lista „Politika“ Bojan Bilbija u emisiji „Svet sa Sputnjikom“, povodom vesti da je ovih dana Rusija obelodanila da je sa NATO-om prekinula svaku vrstu saradnje, i po civilnoj i po vojnoj liniji.
Prema rečima Bilbije, Rusija više nema interesa da sarađuje sa ovakvim NATO-om, a u toku je turbulentni period tranzicije ka nekom novom sistemu globalnih odnosa ali i bezbednosti u Evropi.
General-major u penziji Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, objašnjava da je reč o logičnom ishodu negativnog trenda koji postoji od Hladnog rata, posebno poslednjih 10 godina, kad su vodeće zemlje Zapada shvatile da Rusiji ne mogu nametnuti svoju volju kako to mogu drugim manjim državama. Jedan od faktora je uspon Rusije u svakom smislu, posebno u vojnom, što je postalo brana ostvarivanja interesa Zapada.
„Rusija, koja je revitalizovala svoju moć, neće tek tako predati svoj suverenitet i resurse. To je rezultiralo podelom u Evropi koja je postala talac vodećih zapadnih zemalja, pre svega SAD“, konstatuje Kovač.
On podseća da je Alijansa formirana kao odbrambeni savez, a danas je u suštini ofanzivni, a da bi održala takvo stanje koristi mantru o ruskoj pretnji koja ne postoji.
„Nisu ruske trupe došle na granice SAD, nisu se pomerile na Zapad ni pedalj niti to razmišljaju niti su ugrozile ičiju bezbednost ni u Evropi. To je jeftina i prozirna propaganda“, primećuje Kovač.
Niz vežbi koje NATO u poslednje vreme sprovodi blizu granica s Rusijom on vidi kao argument da će se kriza u odnosima na liniji Moskve i NATO-a nastaviti. Ipak, Bilbija ističe da nema te sile koja bi se usudila da krene na Rusiju, a da su ovo više političke igre.
„Sukob nije realan scenario. Nadam se da će razum prevladati, pre svega u Evropi. Ona sama ima puno svojih problema. Mada to može da bude i razlog za radikalizaciju — samo da nekom ne padne na pamet da skreće pažnju sa unutrašnjih problema konfliktom sa Rusijom“, upozorava Bilbija.
Istoričar Dragomir Anđelković, u telefonskom uključenju, osvrnuo se na činjenicu da ruski zvaničnici listom, kada govore o NATO-u, pominju Balkan, posebno bombardovanje Jugoslavije.
„NATO se tu poneo poput nacističke Nemačke i u Rusiji je definitivno preovladavala svest da je Ruska Federacija sledeća na meti. Ti događaji su donekle uticali i na dolazak Putina na vlast. Ruska vladajuća elita uvidela je da će njeni interesi biti ugroženi i biti svedeni na nivo indijskih maharadža u doba britanskog kolonijalizma ako Zapad zavlada Rusijom“, objašnjava Anđelković, ističući da su čak i oni Rusi koji su bili relativno prijateljski nastrojeni prema Zapadu shvatili da ih taj Zapad prihvata isključivo na neokolonijalni način.
Zato je, naglašava, bombardovanje „tačka preokreta“ koja je Rusiju definitivno probudila, podstakla energičnu akciju države ka konsolidaciji zemlje i od te tačke počinje rađanje moćne države.
„Upravo bombardovanje Jugoslavije je bila kapisla koja je preokrenula mnoge stvari, ne samo u Rusiji nego i u svetu. Dobili smo i mnogo hrabriju Kinu“, dodaje Bilbija.
Kad je reč o delovanju Alijanse na Balkanu, Mitar Kovač ističe da se nesamostalnost Evrope od NATO-a i SAD prenosi i na ovaj region.
„Logika SAD je da što više pomere granicu na istok“, kaže Kovač, napominjući da se u tom procesu često krivotvori volja naroda ili se odluke donose mimo volje naroda, kao u Makedoniji i Crnoj Gori. „Situacija je slična i kad je u pitanju MAP u Bosni i Hercegovini“, upozorava general i dodaje da bi i Srbiju rado videli u Alijansi.
Međutim, oko 80 odsto ljudi u Srbiji je protiv učlanjenja u NATO.
„Pa kako i ne bi. Da je od Rusije narod pretrpeo ono što je pretrpeo od NATO-a, verujem da bi zabranili da ijedan Rus sleti u Srbiju. A mi dolazimo danas u poziciju da gledamo šta nam nudi Zapad, koji je izneo iz Srbije 55-60 milijardi, a onda se na sva zvona eksploatiše kako je Srbija dobila dve milijarde kredita ili investicija. Mi govorimo o procesu gde NATO želi da ubrzano usisa Balkan“, objašnjava Kovač, ali i konstatuje da su u regionu prisutne i Kina i Rusija.
„Nije Evropa niti Balkan kolonija Nemačke ili SAD. Po čemu bi one imale više prava na Balkan nego Rusija i Kina?“, pita on.
Srbija ipak, kaže Bilbija, nije Rusija, iako nam je Rusija najbolji prijatelj, a ne treba zanemarivati ni saradnju sa Zapadom jer sa njim imamo veliku trgovinsku razmenu.
„Moramo da vodimo računa i da se ne odričemo sasvim zapadnog vektora. Ne treba da stvaramo tlo za antizapadnu politiku“, kaže Bilbija, dok Kovač ocenjuje da Srbija treba da bude dobra i sa Istokom i sa Zapadom, i da ostane i vojno i politički neutralna.
„Možemo stradati ukoliko se budemo doslovno stavili na jednu ili drugu stranu. Moramo gledati svoje vitalne nacionalne interese po svaku cenu“, poručuje general.
Na pitanje može li Srbija iz pogoršanja odnosa Rusije i NATO-a da izvuče deblji kraj, Bilbija odgovara da mi uvek izvlačimo deblji kraj kada Rusija slabi.
„Kada Rusija jača, i mi jačamo. Sukob, naravno, i nas uvlači u neprijatnosti. Ipak, snažna Rusija nama ide u prilog, čim je slaba — povlači se. Ali sada je ovde prisutna, kao i Kina, koja mnogo ulaže u region, pa će braniti svoje ekonomske interese. Imamo aktivnu poziciju i imamo na koga da se oslonimo“, ocenjuje na kraju Bilbija.
