Ruski predsednik je tokom susreta s predstavnicima francuskog biznisa u Moskvi rekao da je cela Rusija sa suzama u očima gledala kadrove požara u katedrali Notr Dam i da je spremna da pomogne u obnovi. Najveći požar u pariskom Notr Damu u istoriji dogodio se u ponedeljak. Obrušio se toranj katedrale, a plamen je zahvatio noseću konstrukciju, a sada predstoji mukotrpna rekonstrukcija koja će, prema različitim procenama, trajati od pet do 15 godina.
Prema mišljenju dr Alekseja Lebedeva, zamenika direktora moskovskog Instituta za kulturno i prirodno nasleđe „Lihačov“, u obnovi pariske Bogorodične crkve postoje dva problema.
Prvi je, po njegovom mišljenju, materijal od kog je izgrađena crkva, a to je krečnjački kamen. On ima neprijatnu karakteristiku — njegova čvrstina osetno pada kada se kamen zagreva, pa se nameće pitanje kako ojačati preostalu konstrukciju.
„A moraće da se ojača, jer je požar učinio svoje. To je vrlo ozbiljan izazov za predstojeću restauraciju arhitektonske konstrukcije“, objašnjava ovaj ekspert za Sputnjik.
Drugi problem je, napominje Lebedev, što je na konstrukcije od krečnjačkog kamena išao i krov koji je, da ne bi bio težak, bio napravljen od drveta.
„To su bile veoma stare konstrukcije. Nisu se videle ni spolja, ni iz same saborne crkve. Nalazile su se ispod krova spolja gledano, a iznutra ih je zaklanjao kameni svod. Ipak, to je bio dragoceni deo spomenika koji je tu stajao nekoliko stotina godina“, navodi ruski istoričar umetnosti.
On napominje da u svetu ima veoma malo ljudi koji umeju da izrađuju baš takve drvene konstrukcije.
„One se svakako mogu napraviti od betona, ali to više neće biti restauracija, nego gruba novogradnja“, primećuje Lebedev.
Naš sagovornik podseća da u Rusiji tradicionalno postoji dobra škola upravo restauracije drveta i rada s drvetom i da iz celog sveta dolaze da uče od ruskih majstora.
„Naša škola drvenog neimarstva faktički je obnovljena da bi se restaurirala Crkva preobraženja u mestu Kiži i sada je to veoma moćna škola arhitektonske restauracije drveta. Uveren sam da takve stručnjake kakve mi imamo naprosto nema niko u Evropi“, kaže Lebedev.
Kiži je, podsetimo, arhitektonski ansambl drvenih crkava na istoimenom ostrvu Onješkog jezera koji je pod zaštitom Uneska.
Aleksandar Popov, arhitekta i restaurator drvenih hramova, ističe da su ruski majstori još osamdesetih godina 20. veka otkrili tehniku obrade srednjevekovnim alatima.
„Tih godina otkrili smo istorijske stolarske tehnologije kod nas u Rusiji, a 1991. Norvežani su došli da vide kako mi to radimo. Oni su još pedesetih godina uočili da se jako razlikuju tehnologije rada s materijalom u Srednjem veku i danas. I godinama se to pitanje razmatralo na raznim konferencijama, ali se do tehnologije nije došlo. A mi smo je u Rusiji otkrili“, kaže Popov.
On precizira da ruski majstori dobro poznaju srednjevekovnu tehnologiju obrade drveta, u kojoj je važan ne toliko materijal, koliko sama veština, konstrukcije i instrumenti.
„Baš zato bismo mogli da budemo interesantni Francuzima“, napominje on i dodaje da ruski stručnjaci rade sa replikama srednjevekovnih alata, pri čemu na svakom konkretnom spomeniku proučavaju tragove tih alata.
U Srednjem veku, objašnjava, nije bilo unifikacije, nije bilo crteža, a majstori su čuvali svoje tajne.
„A problem restauracije konkretno Notr Dama, koliko shvatam, sastoji se upravo u tome što je to bio jedinstveni spomenik. Odnosno, majstori koji su tamo radili, koristili su alate i tehnologije koje su samo tamo primenjeni. Stoga se nešto slično ne može naći. Zato će to i biti veoma komplikovan posao“, zaključuje Popov.
