On je za RTS objasnio da je istraživanje sprovedeno na generaciji dece rođenoj nakon NATO bombardovanja, jer je bilo moguće isključiti sve faktore rizika, što nije moguće kada se ispituje starije stanovništvo.
„Kao ispitivanu grupu smo uzeli decu jer tu ne postoje faktori rizika i samo istraživanje zato ima veliku naučnu vrednost“, napomenuo je predsednik Komisije za istraživanje posledice NATO bombardovanja.
U narednoj fazi istraživanja Komisija će pokušati da identifikuje o kojem toksinu je reč, dodao je Laketić.
„Od trenutka izlaganja toksinu do manifestacije bolesti potrebno je da prođe neko vreme. Za maligne bolesti krvi treba oko osam godina, a za solidne tumore od 14 do 18 godina. Imamo dovoljnu vremensku distancu da uradimo istraživanje“, istakao je Laketić.
On je pojasnio da postoje čist i prljav osiromašeni uranijum.
„Čist osiromašeni uranijum nastaje kao sporedni produkt fisije u reaktorima. Prljavi osiromašeni uranijum je istrošeno nuklearno gorivo gde postoje i primese plutonijuma, americijuma, a oni povećavaju toksicitet. Značajno za osiromašeni je da je nefrotoksičan (oštećuju bubrege), citotoksičan (oštećuje ćelije), kancerogen“, naglasio je Laketić.
Predsednik Komisije za istraživanje posledice NATO bombardovanja je kazao da je uranil jon, koji lako reaguje sa biološkim molekulima, ono što osiromašeni uranijum čini štetnim.
Laketić je podsetio da je NATO tokom agresije ciljao objekte infrastrukture u kojima se nalaze jedinjenja sa jačim negativnim efektom na ljudsko zdravlje nego uranijum.
Kao primer je naveo Kragujevac u kojem su pogođeni elektrotransformatori puni trafo-ulja.
„U trafo-ulju ima piralena, koji je jedna od najkancerogenijih supstanci. Piralen se zatim izlio u Lepenicu“, istakao je Laketić.
On je naglasio da Srbija sada može da sprovede mere prevencije stanovništva, rano lečenje i asanaciju životne sredine gde je neophodno.
Laketić je podsetio da je NATO agresija izvršena protivpravno, bez saglasnosti Saveta bezbednosti Un. Zbog toga Srbija ima pravo da traži pomoć u lečenju, prevenciji, sanaciji životne sredine, pre svega od zapadnih zemalja, dodao je on.
Prvi preliminarni izveštaj o posledicama bombardovanja biće objavljen 2020. godine, preneo je Tanjug.
