„Prvo, narod u Srpskoj je prema svim istraživanjima plebiscitarno protiv toga. Drugi, Skupština Srpske jednoglasno je donela rezoluciju protiv priključenja. Treći, ulazak Srpske u NATO, naspram vojne neutralnosti matice Srbije, otvara mogućnost da se Srbi nađu na dve strane fronta.“
Četvrti, kaže Kecmanović, kao članica NATO-a u obnovljenom Hladnom ratu, a na ivici vrućeg, Srpska bi postala neprijatelj prijateljskoj Rusiji.
„Peti, u Srpskoj bi bila stacionirana vojska i naoružanje NATO-a, pa bi postala legitimna meta moćnih ruskih raketnih sistema“, navodi profesor Kecmanović i dodaje da Severnoatlantska alijansa odavno nije odbrambeni savez, već ofanzivni koji operiše svuda po svetu i srpski vojnici bi ginuli i ubijali u zemljama koje ne ugrožavaju BiH.
Osim toga, Kecmanović podseća da je NATO 1995. bombardovao RS, pa bi priključivanje toj organizaciji, prema njegovim rečima, asociralo na švedski sindrom patološke emotivne identifikacije sa neprijateljem.
„Od bombardovanja Srpske jesu prošle dve decenije, ali kako da zaboravimo srpske žrtve osiromašenog uranijuma koje i danas ginu pokošene malignim oboljenjima“, objašnjava Kecmanović.
Takođe, prema njegovim rečima, članarina za NATO u iznosu od 2 odsto BDP-a je preskupa i za razvijene evropske zemlje koje je zbog toga neredovno izmiruju, a za siromašnu Srpsku bila bi nepodnošljivo finansijsko opterećenje.
Najzad, smatra Kecmanović, stacioniranje NATO baza u Srpskoj značilo bi rušenje njenog suvereniteta, koji se po definiciji zasniva na monopolu domaće sile unutar njenih granica.
Analitičar Aleksandar Pavić ocenjuje da su se predstavnici vodećih NATO država, da bi opravdale svoj neopravdani opstanak posle pada Berlinskog zida i raspuštanja Varšavskog pakta, posebno pozivali na potrebu „odbrane demokratije“ i „zajedničkih vrednosti“.
„Umesto toga, NATO je novim masovnim naoružavanjem, nastavkom širenja prema Rusiji i kršenjem obećanja datom rukovodstvu SSSR-a da se neće širiti na istok, ponovo destabilizovao Evropu i ceo evroazijski prostor“, kaže on i dodaje da je Severnoatlantska alijansa postala glavna rušiteljka međunarodnog prava iniciranjem bombardovanja SRJ, a njegove članice su učestvovale i u drugim agresijama na suverene države.
„U skorije vreme, NATO nastoji da usisa preostali prostor bivše SFRJ u svoje redove, na način koji podseća na ponašanje Nemačke tridesetih godina, uz pomoć iskonstruisanog „državnog udara“ u Crnoj Gori i izigravanja demokratije u Makedoniji. U isto vreme, predstavnicima NATO država usta su puna demokratije, vladavine prava i pokušavaju da svoje zaoštravanje prema Rusiji i sve više prema Kini predstave kao sukob suprotstavljenih vrednosti“, navodi Pavić.
Rusija i Kina, koje se, prema njegovim rečima, zalažu za multipolarni svet, prijateljski se odnose prema Srpskoj i Srbiji i za razliku od većine NATO država ne ugrožavaju srpsku državnost.
„Prema tome, ne samo što je u interesu srpskog naroda sa obe strane Drine da se svrsta uz svoje osvedočene prijatelje, a ne neprijatelje, već su i vrednosti koje nude te prijateljske države — multipolarizam, nemešanje u unutrašnje stvari drugih država i poštovanje međunarodnog prava — mnogo bliže srpskom narodu, nego one koje sada nudi NATO“, smatra Pavić i dodaje da Srbi nikada nisu bili na pogrešnoj strani istorije, pa neće ni u ovom trenutku.
