Ko u bivšoj Jugoslaviji nije čuo za Drvar? Ovaj gradić u Bosanskoj Krajini koji je uz još nekoliko gradova širom Jugoslavije poneo i Titovo ime, bio je cilj mnogih đačkih ekskurzija, mesto hodočašća Titovoj pećini, iz koje je jugoslovenskog maršala tokom Sedme neprijateljske ofanzive spasila Šesta lička.
Drvar, grad koji je tokom Drugog svetskog rata bio jako partizansko uporište i dve trećine vremena bio slobodan, tokom građanskog rata u BiH 1992-1995. dosta je propatio, štaviše, postao je žrtva mirovnih pregovora.
Iako gotovo stoprocentno naseljen Srbima, Drvar je prema slovu Dejtonskom sporazumu pripao entitetu Federacija BiH, a prethodno je u hrvatskoj operaciji „Oluja“ teško stradao od artiljerijske vatre, a celokupno stanovništvo je moralo da se iseli.
Od kada su se srpski povratnici vratili i od kada stanovništvo i grada i opštine broji preko 90 odsto srpskog stanovništva, ovaj grad ima posebnu simboliku srpskog grada unutar granica Federacije BiH.
„Srpstvo“ Drvara i danas je neočekivano postalo tema broj jedan u BiH. Povod je izjava ambasadora Srbije u BiH Aleksandra Đorđevića, koji je prilikom ceremonije otvaranja Konzularne kancelarije u Drvaru rekao da je taj grad oduvek bio i ostaće srpski.
Na izjavu ambasadora Đorđevića reagovao je član Predsedništva BiH Željko Komšić. Drvar, prema Komšićevim rečima, nikada nije bio srpski grad, niti će to biti. Drvar je partizanski i oduvek je bio bosanski grad.
„Uvek će to i biti, unatoč željama i pretenzijama Srbije na Bosnu i Hercegovinu, koje su se zadnjih decenija manifestovale kroz najveći oblik tragedije po BiH i njene građane. Nadam se da će se ambasador Srbije, ubuduće, suzdržati od srbiziranja bosanskohercegovačkih gradova“, rekao je Komšić.
Ono što bi se na prvi pogled moglo učiniti, jeste da se Komšić zbunio zbog terminologije — ambasador Đorđević sigurno nije mislio da će Drvar jednog dana osvanuti u sastavu srpske države, već da je grad „srpski“ zbog toga što u njemu živi većinsko srpsko stanovništvo.
Prema rezultatima poslednjeg popisa u BiH, sprovedenog 2013, Srbi na teritoriji opštine Drvar čine nešto preko 91 odsto stanovništva, a u samom gradu taj procenat iznosi skoro 85 odsto.
Međutim, prema rečima banjalučkog novinara Igora Gajića, ne radi se o Komšićevom terminološkom nerazumevanju.
„On (Komšić) je kafanski političar i kači se za bilo šta samo da bi se negde prikazao, da bi se video. On se sada ne vidi iza Milorada Dodika, iza lidera SDA Bakira Izetbegovića, iza (Dragana) Čovića, koji je faktički lider Hrvata u BiH. I kači se za svaku besmislicu. Ambasador Srbije je rekao da je to srpski grad, što i jeste, devedeset odsto je srpski“, kaže Gajić.
I šef srpskog kluba u Parlamentarnoj skupštini BiH Nenad Stevandić, rodom iz Drvara, slično razmišlja kao i Gajić. Željko Komšić bez senzacionalističkih izjava ne bi postojao, kaže Stevandić:
„Teško je naći neku racionalnu izjavu Željka Komšića, a još teže mu je naći izjavu u kojoj nema otvorene srbofobije. Kao neko ko je rođen u Drvaru, kažem vam da je Drvar oduvek bio preko devedeset odsto srpski grad, čak i posle okupacije Hrvatskog veća odbrane, koja je trajala samo nekoliko godina. Drvar je i dan-danas devedeset odsto srpski grad.“
Komšić, nazivajući Srbe Bošnjacima, krši sve etičke norme, kao i međunarodne konvencije, dodaje Stevandić.
„Toliki nivo ostrašćenosti i, da budem iskren, neznanja, koje su njegov politički izraz, još nije zabeležen u Bosni i Hercegovini. Ali bez toga ni on ne bi bio zabeležen u Bosni i Hercegovini“, kaže naš sagovornik.
Komšić, lider partije Demokratski front, koja se zalaže za unitarnu BiH, za predstavnika Hrvata u Predsedništvu BiH izabran je, ispostavilo se, nakon prošlogodišnjih izbora glasovima Bošnjaka, što je odmah izazvalo brojne kontroverze i negodovanje među Hrvatima koji žive u BiH.
