Međutim, prava namera slanja britanskih helikoptera u Estoniju je da se ta i ostale pribaltičke zemlje čvršće vežu za NATO, a sa druge strane se podgreva antiruska histerija i u Britaniji i u baltičkim državama, kaže za Sputnjik dr Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
I naravno, ono što je već postalo neka „kolaterala“, a što ide uz takve aktivnosti, jeste i dodatno skretanje pažnje javnosti sa nekih tekućih problema u tim državama, dodaje Janković.
Kao primer navodi tekuće probleme sa „bregzitom“, kad se dešava nešto tako da se „pumpa“ vojskom i plašenjem od neprijatelja, tada se skreće pažnja sa problema deficita demokratije i da nije ispoštovana narodna volja na referendumu.
„Ili u nekoj baltičkoj državi, ako se skreće pažnja sa nekih drugih problema. U svakom slučaju, u ovom trenutku to je najmanje važno, a veoma je važno nastavljanje antiruske histerije i vezivanja ovih država za NATO“, smatra Janković.
Iako su zapadni mediji nedavno pisali da bi Rusija mogla za tri dana „pregaziti“ sve pribaltičke države, tako da ni pet helikoptera ne bi baš mnogo pomoglo Estoniji, Janković ocenjuje da NATO ipak taktikom „korak po korak“ stalno pojačava svoje prisustvo na ruskim granicama.
„Oni stalno ističu, što je tačno, da je njih na ruskim granicama malo, ali ako pogledate to što je malo, nekako vremenom sve više raste i jednog momenta postaviće se pitanje da li je to baš tako malo“, ističe Janković.
On podseća da je Velika Britanija pre dve godine ponovo vratila tenkove u Nemačku, od prošle godine su američke vojne trupe su u Poljskoj, u kojoj su takođe uspostavljeni radarski sistem i protivraketni štit, a postoje američke vojne baze u Rumuniji i Bugarskoj.
„Dakle, malo po malo jača to prisustvo NATO-a na ruskim granicama“, upozorava Janković.
