Predlog za ratnu odštetu zasnovan je na izveštaju parlamentarne komisije, preneo je Rojters.
U prošlosti se Nemačka izvinila za nacističke zločine, ali kako se navodi, nije bila voljna da govori o reparaciji.
U maju 1941. godine na atinskom Akropolju se zavijorila nacistička svastika. Za vreme rata nemačke trupe su ubile desetine hiljada ljudi, a oko hiljadu naseljenih mesta u Grčkoj je u potpunosti uništeno.
Parlamentarna komisija je prvobitno procenila odštetu na 269 milijardi evra, ali je nešto kasnije, kada su u procenu uneli iznos koji su nacističke trupe uzele iz grčke banke 1942. godine, iznos porastao na oko 300 milijardi evra.
Taj „okupacioni zajam“ je između ostalog doprineo finansiranju Hitlerove kampanje u severnoj Africi, preneo je Tanjug.
Nemačka je odbila da prizna bilo kakav dug Grčkoj, s obzirom da je 1960. godine isplatila Atini sumu od 115 miliona tadašnjih nemačkih maraka.
