Na aprilskom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope usvojena je rezolucija u kojoj se prvi put od početka krize predlaže Rusiji da formira svoju delegaciju i da plati doprinos za budžet Saveta Evrope.
Parlamentarna skupština SE je predložila i da se uvede „procedura zajedničkog reagovanja“, u kojoj bi učestvovali ustavni organi Saveta Evrope i generalni sekretar te organizacije. Procedura bi se primenjivala u slučajevima u kojima država-članica narušava svoje ustavne obaveze ili ne poštuje osnovne principe i vrednosti organizacije.
Koks je podsetio da „rezolucija o ulozi i misiji Parlamentarne skupštine, koja je usvojena prošle sedmice u tom telu većinom od dve trećine glasova, poziva Rusku Federaciju da što pre imenuje delegaciju za Parlamentarnu skupštinu u skladu sa svojim ustavnim obavezama i da obnovi obavezno plaćanje doprinosa“.
„Preporuka Komitetu ministara Saveta Evrope, koja je takođe usvojena dvotrećinskom većinom, traži da se razmotri predlog Parlamentarne skupštine o utvrđivanju zajedničke procedure reagovanja u situacijama kada država-članica narušava svoje ustavne obaveze ili ne poštuje fundamentalne principe i vrednosti koje brani Savet Evrope“, dodao je Koks.
On je uveren da će ta nova procedura povećati sposobnost organizacije da reaguje kada je neophodno.
„Preporuka koja obuhvata nekoliko drugih odgovarajućih odredbi biće razmatrana na predstojećoj ministarskoj konferenciji u Helsinkiju… Rezultati konferencije će biti veoma interesantni i za Parlamentarnu skupštinu u celini i meni kao podnosiocu“, rekao je Koks.
Odnosi Rusije i Saveta Evrope su zategnuti nakon što su tokom 2014. i 2015. godine ruskim poslanicima oduzeta brojna prava zbog stava o Krimu. Moskva je saopštila da ne može da radi u takvim uslovima i obustavila svoje učešće na sednicama.
Krajem juna 2017. godine sukob se dodatno zaoštrio. Moskva je zamrznula deo uplata u budžet organizacije dok se potpuno ne obnove ovlašćenja njene delegacije. Međutim, ruska strana je nastavila rad na ratifikaciji konvencija.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope je priznala da su mere Moskve dovele do finansijskih poteškoća: devet odsto budžeta organizacije je zamrznuto, a deficit je bio oko 1,5 miliona evra.
