Drecun, pred sastanak predsednika Vučića sa liderima Nemačke i Francuske u Berlinu 29. aprila, ističe i da je od velike važnosti kakav će biti eventualni plan koji bi lideri te dve zemlje Angela Merkel i Emanuel Makron trebalo da predstave.
On nije želeo da komentariše navode kosovskih medija da je reč o ideji dvostrukog suvereniteta, prema kojoj bi takozvana država Kosovo očuvala teritorijalni integritet, a Srbija imala određeni suverenitet nad Srbima i srpskim crkvama.
Treba videti šta su smislili Nemci i Francuzi, da li da samo resetuju razgovore koji su potpuno prestali i stvore uslove da se eventualno nastave ili imaju neki svoj novi predlog, a stav Srbije ostaje — da bi se razgovaralo, moraju da se ukinu takse, navodi šef Odbora Skupštine Srbije za KiM u izjavi za Sputnjik.
„Prištinska platforma ne sme da se stavi na sto, jer ona ne daje nikakav prostor za razgovore i mora da se prestane sa stalnim pretnjama i pripremama za eventualno nasilje nad srpskim narodom na Severu. Situacije je vrlo neizvesna“, konstatuje Milovan Drecun.
Prema njegovom mišljenju, Kosmet je stavljen u funkciju geopolitičkog sučeljavanja SAD i Zapada sa Ruskom Federacijom, a Srbija se sada suočava sa posledicama toga. Kako dodaje, neće biti dobro ako se zatvori prostor za dalje razgovore sa Prištinom, u smislu dogovora o tome kako bi trebalo da izgleda konačan status Kosova.
Istovremeno, dokaz da je Vašington spreman da se otvore razgovori o konačnom statusu Kosova i Metohije Drecun vidi u pismu koje je svojevremeno poslao američki predsednik Donald Tramp, što, naglašava, ukazuje na to da priča nije završena i da i SAD ostavljaju prostor da se postigne rešenje koje bi bilo obostrano korisno.
„Na osnovu tog pisma videli sam nekoliko krugova snažnih diplomatskih turneja američkih zvaničnika, ali videli smo i reakcije albanske strane, koje su bile veoma negativne. Sada nije jasno da li je taj američki stav i dalje važeći ili su od njega odustali. Ako odustanu, neće valjati, onda ćemo se ponovo vratiti na situaciju da je za njih priča potpuno završena i da se od nas samo očekuje da priznamo Kosovo kao državu“, kaže Drecun.
Upitan koliko na dalji razvoj događaja može da utiče susret Vučić–Putin, najavljen za 26. april u Pekingu tokom Drugog foruma za međunarodnu saradnju ’Pojas i put‘, Drecun odgovara da se do sada pokazalo da ni Moskva, ni Peking nisu bili u stanju, uprkos tome što su stalne članice Saveta bezbednosti, da zaustave jednostrano delovanje Prištine, uz pomoć njihovih sponzora, pre svih SAD, i da nisu mogli da odigraju presudnu ulogu u rešavanju kosovskog problema, ali su zato pružale snažnu podršku Srbiji.
„S druge strane, ne znamo da li je bilo konsultacija između ruskih i nemačkih zvaničnika, ruskih i kineskih i nemačkih zvaničnika na temu Kosmeta, da li je tu postignuta neka saglasnost kojim pravcem bi trebalo rešavati taj problem. Čisto sumnjam da se to desilo, tako da uticaj i prisustvo Rusije i Kine može da bude takav da pružaju podršku Srbiji u njenom nastojanju da se nastave razgovori da se kosovski problem reši nekim kompromisnim rešenjem. Ipak je glavna snaga u onima koji mogu da izvrše snažan pritisak na Prištinu, a to nisu Rusija i Kina“, konstatuje šef Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju.
Predsednik Srbije najavio je da će u Pekingu razgovarati i sa kineskim predsednikom, pre nego što se u Berlinu sastane sa predstavnicima Nemačke i Francuske.
„U Berlinu jedino očekujem početak zahteva za novi format, gde bi cilj trebalo da bude priznanje nezavisnosti, a da Srbija ne dobije ništa“, rekao je Vučić. On očekuje najveći pritisak do sada kada je u pitanju rešenje kosovskog problema.
Istovremeno, Rusija je pozvala Vašington i Brisel da utiču na Prištinu da prihvati odgovornost i realizuje sve svoje obaveze u skladu sa odlukama Saveta bezbednosti UN, u čiju pripremu su bile uključene sve zemlje Zapada, pa i SAD.
„Problem Kosova, umesto postavljanjem ultimatuma, može se rešiti isključivo zbližavanjem pozicija i konsenzusom“, istakao je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
