Prema navodima lista, u početku su se u Evropskoj uniji nadali da će ruske vlasti osloboditi ukrajinske mornare. Protiv bilo kakvih sankcija bila je Nemačka, a podržale su je Francuska, Italija i još nekoliko država.
Kada je, ipak, počelo razmatranje paketa sankcija, predložene mere je blokirala Finska, pošto se na crnoj listi našao zamenik predsednika Pogranične službe Rusije Genadij Medvedev, koji je uključen u dijalog o pograničnim pitanjima Rusije i Finske.
Nedugo nakon što je njegovo ime uklonjeno sa spiska, usvajanje sankcija je blokirala Italija i to ne zbog konkretnih ličnosti, nego zbog principijelnih razloga. Premijer Italije Đuzepe Konte je izjavio da njegova Vlada teži ukidanju evropskih sankcija Rusiji.
Prema navodima sagovornika „Evropske istine“, u otklanjanju italijanskog veta je posredovala Litvanija, koja je pristala da primi pet sirijskih porodica koje su stigle u Italiju.
Bez obzira na pokušaje Ukrajine da se protiv Rusije uvedu žestoke ograničavajuće mere, Evropska unija je na kraju uvela personalne sankcije samo protiv osmorice Rusa, a Kijev je bio primoran da prihvati tu odluku, navodi list.
U novembru prošle godine tri ukrajinska vojna broda su prešla granicu Rusije, uplovivši u njene teritorijalne vode. Brodovi su iz Crnog mora krenuli ka Kerčkom moreuzu, ignorišući legalne zahteve ruskih graničara, nakon čega su zadržani. Uhapšena su i 22 mornara i dva saradnika Službe bezbednosti Ukrajine koji su bili na brodovima.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je ocenio da je ukrajinski predsednik Petro Porošenko tom provokacijom nameravao da popravi svoj rejting na predsedničkim izborima u toj zemlji.
