Prema tim informacijama, hrvatski veterani Albancima prenose svoja iskustva u munjevitim oružanim akcijama, odnosno uče ih taktici, odnosno manevrima, u takozvanim pobunjenim područjima. Ovaj aranžman, kako se pretpostavlja, nije mogao da prođe bez političkog dogovora Hašima Tačija i crnogorskog predsednika Mila Đukanovića, a nosi veliki bezbednosni rizik po naše stanovništvo na KiM, s obzirom na izražene aspiracije Prištine da potčini sever i „zaokruži suverenitet“.
Interesantna je i uloga hrvatske strane i Gotovine. Naime, cela ova operacija namerno je preneta na teren veterana, kako bi se, u slučaju da bude operativno „provaljena“, Zagreb pravdao time da to nema nikakve veze sa njihovom zvaničnom vojskom, iako je javna tajna da je Gotovina u veoma bliskim odnosima sa tamošnjom vlašću.
Ljuban Karan, bivši oficir KOS, kaže za „Novosti“ da već dugo postoje snažne veze između hrvatske vojske i albanskih oružanih struktura sa KiM. Napominje da su tokom rata u Hrvatskoj tamošnje vojnike obučavali instruktori američke privatne vojne kompanije MPRI, koji su kasnije bili angažovani i u obuci albanskih boraca.
„Značajan broj Albanaca ratovao je u redovima hrvatske vojske, a te veze očuvane su i nakon rata. Iskustva hrvatskih oficira iz ’Oluje‘ i ’Bljeska‘ posebno su zanimljiva Albancima sa KiM jer planiraju sliče akcije na severu Kosmeta“.
Karan kaže da, osim vojne obuke, Hrvati Albancima mogu da ponude i neku vrstu recepta za tihi egzodus, putem pritiska vlasti na Srbe da i u miru napuštaju pokrajinu i zastrašivanja onih koji razmišljaju o povratku.
Srpske obaveštajne strukture već dugo raspolažu informacijama o obuci pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga koja se odvija u bazama „Film siti“ u Prištini i „Pomazatin“ nadomak Kosova Polja, za šta, navodno, logističku podršku pruža Amerika.
Cilj je priprema za operaciju pod kodnim imenom „Zlatna sablja“, a koja podrazumeva efikasno zauzimanje severa KiM i na taj način zaokruživanje „suvereniteta“ i uspostavljanje faktičke vlasti na celoj teritoriji pokrajine. Srbi sa severa tada bi bili odsečeni od centralne Srbije, što bi izazvalo osećaj panike i defetizma, pa i napuštanje te teritorije.
U sprovođenju takve akcije oficirima KBS bilo bi značajno iskustvo Gotovine i njegovih saboraca iz rata u Hrvatskoj, ali i iz čitavog niza oružanih sukoba u kojima je učestvovao. Gotovina se još sa 18 godina pridružio francuskoj Legiji stranaca u kojoj je bio pet godina i dogurao do starijeg razvodnika. Učestvovao je u borbenim akcijama u Džibutiju, Čadu, Zairu, Obali Slonovače. Posle Legije radio je kao vojni instruktor u Gvatemali, Kolumbiji, Paragvaju i Gabonu. U maju 1991. godine vratio se u Hrvatsku i uključio u formiranje hrvatske vojske.
