Arhitekta Slobodan Maldini za Sputnjik ocenjuje da je nedopustivo ovo što se dogodilo sa čuvenom katedralom iz 12. veka, pre svega zbog, kako kaže, neshvatljive nepažnje i očigledno neverovatnog propusta koji se dogodio tokom rekonstrukcije Notr Dama.
„Ova katedrala je u prošlosti imala nekoliko rekonstrukcija, u Drugom svetskom ratu pa i kasnije. Međutim, zaista je iznenađujuće za sve da se ovako nešto dogodi u toku ove savremene rekonstrukcije u 21 veku. To je zaista strašno. Sama činjenica da smo ostali bez jedne od najlepših katoličkih katedrala, najlepšeg predstavnika gotičke arhitekture praktično znači da svet još uvek nije na onom nivou kada može da čuva i sačuva svoje istorijsko i kulturno blago“, napominje Maldini.
To mu, kako kaže, izaziva osećaj ljutnje i gorčine zbog očiglednog nemara.
„To je katedrala u koju godišnje dolaze milioni ljudi, koja predstavlja simbol kako francuske, tako i svetske arhitekture, danas je jednostavno nestala zbog ljudskog nemara. Tako nešto u 21. veku ne sme da se dogodi, da u mirnodopskom periodu jedna vodeća članica Evrope u savremenoj kulturi dozvoli sebi tako nešto — da izgubi svoj kulturni stožer“, ukazuje Maldini.
Poznati arhitekta i autor brojnih knjiga o arhitekturi podseća da je katedrala Notr Dam najznačajniji arhitektonski objekat u Parizu iz doba gotike, izuzetno značajan zbog svoje konstrukcije i kamenih radova, jer pokazuje veštinu i umeće kamenoklesara i graditelja iz 12. veka.
Katedrala, kako kaže, nije bila simbol Francuske samo u arhitektonskom smislu, već i simbol kulturnog opredeljenja i katoličanstva, a ovako urušena danas postavlja neverovatna pitanja. Pre svega, navodi Maldini, o zaštiti kulturnih objekata, njihovom korišćenju i načinu rekonstrukcije.
„Pretpostavljam da će ova rekonstrukcija biti jedna od najvećih rekonstrukcija u Evropi, ali će istovremeno biti i jedna od najtežih. Mi smo imali sličan slučaj, kada je na Božić izgorela srpska pravoslavna crkva na Menhetnu. Ta crkva je takođe građena solidnim, kamenim blokovima, a izgorela je u roku od sat vremena, Dakle, pitanje je na koji način zaštititi i druge kulturne vrednosti, druge kulturne objekte, jer ako je jedna katedrala koja je predstavljala kulturni centar Pariza izgorela za jedno veče, šta će se desiti sa katedralama u Šartru, Kelnu ili Milanu“, upozorava Maldini.
Poznati ruski restaurator Konstantin Maslov smatra da što pre treba početi od konzerviranja onoga što je ostalo, pošto je čitava konstrukcija oslabila i biće nemoguće raditi bez protiv havarijske konzervacije.
„Materijali će sigurno biti drukčiji, a što se tiče kamena, on se sasvim realno može popraviti. Naravno, to će biti drukčije delo, ali mi Rusi imamo odlična iskustva sa restauracijom. Mnogi dvorci u Peterburgu su izgoreli i decenijama su obnavljani. Kada sam video kadrove Notr Dama, shvatio sam da treba da budem sa Francuzima koji su se klečeći molili, bacivši svoje bicikle. Mogao bih da se prijavim kao volonter da pomognem“, kaže Maslov.
Arhitekta Aleksandar Popov, moskovski restaurator drvenih hramova, kaže da će biti potrebno mnogo vremena za restauraciju katedrale.
„Najtužnije je što su to nenadoknadivi gubici, jer je konstrukcija drvena. Uslovno rečeno, ako bismo imali oštećeni komad, možemo ga restaurirati po modelu koji je ostao, koristeći instrumente, tehnologiju i konstrukcije, ali ako je sve uništeno, kako se može restaurirati? Može se obnoviti prostorna kompozicija, recimo, uz pomoć laserskog skeniranja, ali materijalna kultura koja je uništena, ne može da se restaurira“, zaključuje Popov za Sputnjik.
