Ruska strana za sada nije dobila preko zvaničnih diplomatskih kanala odluku o tužbi „Ukrnafte“ donetu 12. aprila i planira da „ospori odluku i da iskoristi sve dostupne mehanizme pravne zaštite predviđene međunarodnim pravom i zakonodavstvom Švajcarske“, navedeno je u saopštenju.
Sud u Hagu je naložio Rusiji da plati 44,4 miliona dolara kompenzacije za gubitak imovine „Ukrnafte“ na Krimu, prenela je ukrajinska kompanija.
Sud je tražio i da Moskva nadoknadi procente (više od 5,5 miliona dolara), kaznu i sudske troškove (više od 3,5 miliona dolara).
U procesu je reč o administrativnim prostorijama i 16 benzinskih pumpi na teritoriji poluostrva.
Sud je saopštio da je nadležan za sličnu tužbu protiv Rusije koju je podnela ukrajinska kompanija „Stabil“, kao i još desetak drugih lica.
U oktobru 2014. godine „Ukrnafta“ je saopštila da je Rusija narušila obaveze iz Sporazuma o investicijama iz 1998. godine. To je, prema oceni kompanije, od početka ometalo ulaganja u krimske benzinske pumpe, a zatim je dovelo do njihove „eksproprijacije“.
„Ukrnafta“ je saopštila da je nakon četiri godine Vrhovni sud Švajcarske odlučio da je kompanija investitor na osnovu Sporazuma, a da imovina na Krimu predstavlja investicije.
Ruska strana je saopštila da bilateralni sporazum o zaštiti investicija ne može biti osnova za rešavanje zahteva ukrajinskih kompanija pred Haškim
sudom.
Navedeno je da Rusija ne priznaje jurisdikciju Haškog suda u toj parnici.
