Naime, Parlamentarna skupština Saveta Evrope je na aprilskoj sesiji većinom glasova usvojila rezoluciju u kojoj se prvi put od početka krize u odnosima sa Rusijom Moskva poziva da formira svoju delegaciju, kao i da plati doprinos budžetu Saveta Evrope. Za rezoluciju je glasalo 105 poslanika, 30 je bilo protiv, a 16 uzdržano.
Međutim, u nacrtu rezolucije ukazano je i da neispunjavanje te obaveze može dovesti do apsolutnog obustavljanja prava Rusije na predstavnike u oba ustavna organa te evropske institucije, u slučaju da Komitet ministara odluči da primeni Član devet Povelje Saveta Evrope.
Iako se ovo može protumačiti kao pozitivni korak, analitičari tvrde da je neophodno biti obazriv, jer Rusiji nije dovoljna samo mogućnost da formira svoju delegaciju, već je neophodno da se njenoj delegaciji vrate puna prava koja su joj bila oduzeta još 2014. godine nakon referenduma o tome da se Krim vrati u sastav Ruske Federacije.
Štaviše, politički analitičar Jevgenije Benj smatra da se ovo nije dogodilo slučajno, već da je logičan nastavak onoga što je svojevremeno govorio generalni sekretar Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Jagland Torbjorn — da bi izlazak Rusije iz ove međunarodne institucije bio katastrofalan za Evropu.
Međutim, kako objašnjava, rezolucija govori o napretku u smislu adekvatnijeg poimanja aktuelne situacije od strane evropskih zvaničnika, ali se nigde ne spominje ono što je najvažnije, a to nije ponovno uspostavljanje dijaloga koji je prekinut, već obnova svih prava koja su ruskoj delegaciji ukinuta, nakon čega je i doneta odluka da se Rusija privremeno povuče iz te institucije.
Sa tim je saglasan i Dmitrij Solonjikov sa moskovskog Instituta za savremeni državni razvoj, koji takođe podseća da Rusija nije napustila Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope samo zbog kritike koja je upućena na račun Moskve, već zbog ukidanja svih njenih prava, uključujući i pravo glasa.
„U ovoj rezoluciji Parlamentarne skupštine se to uopšte ni ne spominje. Oni govore o navodnom povratku ruske delegacije u kontekstu obaveze Rusije da prisustvuje na zasedanjima i da uplaćuje svoje godišnje doprinose, čak i u odsustvu svih prava, uključujući i pravo glasa. U toj rezoluciji se govori samo o obavezama Rusije, a nigde se ne spominje vraćanje tih prava“, ističe Solonjikov.
On za Sputnjik konstatuje i da bi Rusija želela da se njena delegacija vrati u okvir te evropske institucije, pre svega kako bi imala mogućnost da izražava svoju tačku gledišta, samim tim i da odgovori svim onim predstavnicima zemalja koji se negativno izjašnjavaju na račun Rusije.
Rusiji su svakako potrebne sve međunarodne platforme kako bi imala mogućnost da iznosi svoju tačku gledišta, dodaje on, međutim, ukoliko se tako nešto Rusiji ne omogući, povratak u tu instituciju bio bi besmislen.
„Samo u slučaju da Rusija dobije mogućnost da izjašnjava svoj stav po pitanju evropske politike, ali i politike drugih kontinenata, imalo bi smisla da se delegacija ponovo formira i vrati u okvir Parlamentarne skupštine“, zaključuje Solonjikov.
I zvanična Moskva je tog stava, a šef komiteta za međunarodne poslove Gornjeg doma ruskog parlamenta Konstantin Kosačov izjavio je da je ova rezolucija svakako pozitivna stvar, ali da se ništa neće promeniti sve dok se ne unesu izmene u Povelju Saveta Evrope, čime bi se u potpunosti izbacila mogućnost uvođenja ponovnih sankcija protiv Rusije.
