Lošom zamenom teza tako se podvlači da drugog načina u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta zapravo nema. Srbija vojno ne kontroliše područje južne pokrajine, a bez toga, nema ni osnovnog preduslova prostorne celovitosti. Vratiti srpske bezbednosne strukture na Kosovo nije moguće bez saglasnosti NATO-a. NATO nam to neće dozvoliti, zato protiv njega moramo ratovati. Ovu tezu je lako osporiti.
Prvo, za osiguravanje bezbednosti na Kosovu zadužen je Kfor, sa jasnim mandatom, ovlašćenjima i nadležnostima. Kfor je dužan da poštuje i sprovodi Rezoluciju 1244, u kojoj se jasno i nedvosmisleno pominje teritorijalni integritet Srbije.
Drugo, u aneksu iste te rezolucije dozvoljava se povratak srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo. Jasno je da unutar NATO-a nema političke volje da se ovaj deo Rezolucije primeni. Valjda se zbog toga ni iz Beograda nije na tome insistiralo. Međutim, sada se okolnosti menjaju.
Prvi put u svojoj istoriji, vojnici Albanije osvanuli su na Kosovu. Ukoliko ne računamo period Drugog svetskog rata, postojanje fašističke marionetske „velike Albanije“ i bašibozuk okupljen u zloglasnoj diviziji „Skenderbeg“. Pripremni dolazak odigrao se tokom marta, u skromnoj misiji obuke sunarodnika sa Kosova za planinsku potragu i spasavanje. A onda, u aprilu, u velikoj vežbi Kfora, došle su i glavne trupe. I to baš na sever, u srpski deo Kosova.
Albanija je članica NATO-a, NATO okosnica Kfora, pa nas sada ubeđuju da je ovde sve sa formalne strane čisto. Ali, sa političke strane posmatrano, ovde ništa nije čisto. Ovo je prljava igra. Cilj je da se vojska Albanije, sa amblemima Kfora, instalira na severu Kosova. Pod neverovatnim izgovorom: kako bi osigurala bezbednost srpskog stanovništva. Šta bi se u takvom razvoju situacije dalje odigravalo, možemo već sada pretpostaviti.
Zbog toga je neophodno iskoristiti ono što nam je na raspolaganju kako bismo neželjeni ishod sprečili.
Sa jedne strane, može se službeno zahtevati ispunjavanje odredbe aneksa Rezolucije 1244. Dosad je to samo jedanput učinjeno, tokom martovskog pogroma 2004. godine. Zahtevu Srbije nije udovoljeno, ali su ubrzo jedinice Kfora delovale i umirile Albance.
Sa druge strane, sada se može koristiti format Euleksa za ovu svrhu. Zapanjujuće je što se u platformi Srbije za pregovore sa EU nigde ne spominje Euleks. O tome neće biti rasprave niti u jednom poglavlju.
Euleks je misija u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU. U istom okviru je i misija Evropske unije u Somaliji, u kojoj su vojnici Srbije učestvovali. I to na osnovu ugovora iz 2011. godine o civilnim i vojnim misijama Evropske unije. Ako Srbija može da učestvuje u misiji Evropske unije u Somaliji, onda može i na Kosovu.
Problem je, kako naši, i to da još jedared naglasimo — naši pregovarači ističu, što Brisel ne dozvoljava učešće u misijama u susednim državama. Valjda moramo više voditi računa o interesima Brisela mi, nego evrobirokratija. Pa po tom principu vojnici i policajci iz Srbije ne mogu da budu poslati na Kosovo pod mandatom Evropske unije.
Naše pregovarače valja podsetiti da Kosovo nije država, kao i da se sam Euleks pozvao na Rezoluciju 1244 kada je trebalo da preuzme određene nadležnosti na Kosovu. Formalno-pravno, stvar je ovde čista, a pošto se Euleks sreće sa brojnim izazovima, te je praktično od njegovog dolaska na Kosovo uvek bio problem pronaći dovoljan broj ljudi koji će u toj misiji učestvovati, Srbija se sada pojavljuje kao konstruktivan partner.
Hoćemo na Kosovo! Ne da bismo ratovali protiv NATO-a, već da bismo osigurali mir, pomogli Kforu i unapredili rad Euleksa. Hoćemo da naša policija sa amblemima Euleksa osigurava bezbednost u srpskim sredinama na severu Kosova. U čemu je problem? Ako je opcija da vojnici Albanije pod zastavom Kfora patroliraju preko mosta na Ibru, zašto to ne bi mogli i pripadnici naših snaga na trgu u Kosovskoj Mitrovici pod zastavom Euleksa? U tome u svakom pogledu ima više logike nego da ih šaljemo u Somaliju.
