Egipat je saopštio Sjedinjenim Američkim Državama da ne želi da učestvuje u njihovoj inicijativi formiranja Bliskoistočnog strateškog saveza (MESA), takođe poznatog kao „arapski NATO“, prenosi „Rojters“.
Prema podacima agencije, Egipat je obavestio sve članove navodnog bliskoistočnog saveza o svojoj odluci. Kako se ističe, Kairo smatra da formiranje „arapskog NATO-a“ može dovesti do podizanja tenzija u odnosu sa Iranom.
Sa druge strane, Egipat je zabrinut zbog činjenice da će savez biti ugrožen u slučaju da američki predsednik Donald Tramp izgubi na novim izborima.
Još neoformljen savez trebalo bi da ujedini Jordan, Egipat i šest zemalja Persijskog zaliva: Bahrein, Katar, Kuvajt, Ujedinjene Arapske Emirate, Oman i Saudijsku Arabiju.
Ideja o stvaranju Bliskoistočnog vojnog saveza potekla je od američkog predsednika Donalda Trampa 2017. godine tokom njegove posete Rijadu. Od tada američke diplomate aktivno održavaju sastanke sa predstavnicima potencijalnih učesnika nove organizacije. Jedan od sastanaka održan je nedavno i sa predstavnicima Egipta. Predsednik te zemlje Abdel Fatah el Sisi sastao se 9. aprila sa svojim američkim kolegom Donaldom Trampom u Beloj kući.
Tokom tog sastanka Tramp je ukazao na „značajan napredak“ Egipta u borbi protiv terorizma. Strane su takođe razgovarale o trgovinskoj i vojnoj saradnji. Sudeći po svemu, Egipat je na tom sastanku saopštio da ne želi da bude deo „arapskog NATO-a“.
Vašington računa na to da će glavni cilj još neoformljene organizacije biti zaštita Bliskog istoka od „spoljne agresije“ i „učvršćivanje odnosa između SAD i država u regionu“.
Pretpostavlja se da će vojni savez postati ne samo platforma za zajedničke konsultacije, nego će i poslužiti kao osnova za stvaranje regionalnih sistema protivraketne i protivvazdušne odbrane, zajedničke vojne vežbe i blisku saradnju protivterorističkih struktura. Na kraju bi moglo doći i do zaključenja ugovora o kolektivnoj bezbednosti i formiranja zajedničkog vojnog kontingenta. Osim toga, stvaranje takvog saveza doprinelo bi realizaciji Trampovih ideja o smanjenju američkog vojnog prisustva na Bliskom istoku.
Trampove namere su u skladu sa Strategijom nacionalne bezbednosti SAD, koja se odnosi na neophodnost „širenja regionalnih konsultativnih mehanizama“ i „produbljivanja interakcije“ između država koje SAD podržavaju.
Prema Trampovom mišljenju, SAD su predugo plaćale za bezbednost svojih saveznika na Bliskom istoku, pa je sada došlo vreme da štite same sebe.
I ako Vašington zaista smanji svoje prisustvo u regionu, novi strateški savez će sprečiti Iran da popuni nastali vakuum.
Između ostalog, već je uspostavljena saradnja između SAD i određenog broja država Persijskog zaliva radi suprotstavljanja Iranu. Međutim, teško je to nazvati punopravnom koalicijom, jer ne postoji opšta strategija delovanja. Arapske zemlje su saveznici, ali istovremeno i nepomirljivi konkurenti, koji se bore za premoć u regionu.
Jedna od glavnih prepreka za stvaranje vojnog saveza može biti konflikt između Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina i Egipta, sa jedne, i Katara, sa druge strane. Katar se više od godinu dana nalazi u diplomatskoj izolaciji od strane drugih arapskih zemalja, a nedavno je izdao saopštenje o povlačenju iz OPEK-a, čiji je neformalni lider Saudijska Arabija.
Nije teško uočiti političku pozadinu tog događaja, bez obzira što vlasti Katara kao razlog za napuštanje naftnog kartela navode ekonomske razloge. Članstvo Omana u „arapskom NATO-u“ takođe izgleda neodređeno.
Kolumnisti lista „Difens njuz“ smatraju da je malo verovatno da će zemlja žrtvovati svoju tradicionalnu neutralnost zbog borbe sa Iranom. Sporazum između arapskih zemalja se zakomplikovao i zbog ubistva saudijskog novinara Džamala Hašogija, a za organizaciju ubistva optužen je saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman. Ostaje nejasno kako će Izrael reagovati na formiranje vojnog saveza na Bliskom istoku.
Sa jedne strane, savez je od koristi za Tel Aviv, jer bi se u regionu pojavio još jedan uticajni protivnik Irana. „Arapski NATO“ može biti ograničavajući faktor za širenje radikalnog islama i terorizma, što će povoljno uticati na bezbednost Izraela.
Sa druge stane, arapski vojni savez može postati pretnja za Izrael zbog širenja „antiizraelskog“ raspoloženja u regionu. Između ostalog, ta država je ne tako davno vodila krvave ratove proti ujedinjenih arapskih sila. Trenutno postoji mnogo više pitanja, nego odgovora kada ja reč o Bliskoistočnom strateškom savezu. Budućnost te organizacije je vrlo nejasna.
„Čak i ako se takav savez oformi, koliko će biti efikasan? Saudijska Arabija je već obrazovala ’Islamsku vojnu koaliciju‘ 2015. godine radi borbe protiv ’Islamske države‘, koja se pokazala fiktivnom“, istakao je stručnjak Moskovskog centra „Karnegi“ Aleksej Malašenko, prenosi ruski list „Gazeta“.
„Za postojanje vojnog saveza potreban je pravi neprijatelj. Da li je moguć rat između Irana i Saudijske Arabije? Ja mislim da nije. Između ostalog, svaki savez je obojen propagandnom nijansom“, zaključio je stručnjak.
