Mi-26, čiji je proizvođač fabrika „Rostverol“ iz Rostova na Donu, smatra se najvećim transportnim helikopterom na svetu. Helikopter sličan Mi-26 proizvodi se samo u SAD, ali znatno zaostaje kada je reč o nosivosti.
Mi-26 je razvijen još početkom sedamdesetih godina 20. veka kao zamena za teški helikopter Mi-6. Prvi put je poleteo 1977. godine. Modifikacija helikoptera namenjena za vojne potrebe se serijski proizvodi od 1980, a civilna verzija Mi-26T od 1985. godine. Tokom godina proizvodnje, helikopter je stalno modernizovan i sve do danas je ostao supermoderna letelica.
Dužina helikoptera je 40 metara, poletna masa iznosi 56 tona, širina prostora za teret je 3,2 metra, a zapremina 110 kubnih metara (može se smestiti vojni kamion „Ural“).
Helikopter može da nosi do 20 tona tereta u kabini ili na spoljnoj sajli (nosivost američkog helikoptera „Sikorski“ CH-53E je nešto manje od 14 tona u kabini, a na spoljnoj sajli 14,5 tona).
Veliki zadnji otvor na helikopteru omogućava direktan utovar vojne i civilne tehnike. Za utovar velikog tereta u teretnoj kabini nalaze se električno vitlo sa vučnom snagom do 500 kilograma i vučna dizalica. Vojna transportna verzija helikoptera može da primi i do 85 pripadnika pešadije, do 70 padobranaca u punoj opremi ili do 60 ranjenika na nosilima. Civilna verzija može da prenosi bilo koji komercijalni teret, dok na podvesnom nosaču može da prenosi pomorske kontejnere, električne stubove i ogromne svežnjeve trupaca.
Dva turbomlazna motora snage 11.000 KS osiguravaju podizanje helikoptera u vazduh. Motori su opremljeni rotorima prečnika 32 metra sa osam elisa.
Dopisnik Sputnjika je imao priliku da se lično uveri da je bolje držati se na pristojnoj udaljenosti od Mi-26 dok su njegovi motori u režimu za poletanje.
Rotor na repu helikoptera opremljen je sa pet elisa od fiberglasa, a njegov prečnik je uporediv sa prečnikom glavnog rotora nekog lakog helikoptera. Za napajanje Mi-26 pri odsustvu spoljnog izvora napajanja koristi se pomoćna pogonska jedinica.
Maksimalna brzina koju Mi-26 dostiže je 270 kilometara na sat, što je dobro, ako se uzme u obzir težina letelice od 56 tona. Helikopter može da preleti oko 750 kilometara sa punim rezervoarima i maksimalnim opterećenjem. Međutim, smanjenjem tereta i instaliranjem rezervnih rezervoara u prtljažnom prostoru vreme leta može se značajno produžiti. Maksimalni domet Mi-26 sa dodatnim rezervoarima za gorivo i bez tereta može može dostići i brojku od 2.350 kilometara.
Kada je reč o visini na kojoj može da leti, „praktični plafon“ leta je nominalna visina od 4.600 metara, koju helikopter može dostići tokom leta u dve ravni — vertikalnoj i horizontalnoj. „Statički plafon“ leta je maksimalna visina na kojoj letelica može da „lebdi“ samo pomoću propelera, bez horizontalne brzine, pri maksimalnom režimu rada motora i iznosi 1.800 metara, dok je „dinamički plafon“ kratkotrajna i maksimalna visina koju letelica može da dostigne, a ona dostiže 6.500 metara.
Za skoro 40 godina rada najveći helikopter na svetu je postavio nekoliko rekorda i izvršio niz jedinstvenih operacija transporta.
Godine 1982. helikopter je podigao 25 tona tereta na visinu od 4.000 metara.
Vojna operacija transporta oborenog helikoptera Mi-8 u Avganistanu izvedena je 1988. godine tim helikopterom pomoću podvesnih nosača.
Iste godine helikopter je leteo u zatvorenom krugu od 2.000 kilometara sa prolaskom u troposferu.
Godine 1999. postavljen je Ginisov rekord, kada je helikopter podigao padobrance za skok sa visine od 6.500 metara.
Ruski civilni Mi-26T je 2000. godine uspešno evakuisao iz Avganistana oštećeni američki SN-47 „Činuk“ pomoću podvesnih nosača, preneo trup (bez propelera i motora) istog takvog aviona i prevezao avion Tu-134 na podvesnim nosačima
Trenutno holding „Helikopteri Rusije“ u moskovskoj fabrici helikoptera „Milj“ sprovodi testiranje poslednje modifikacije vojnog transportnog helikoptera Mi-26-T2V, koji je proizveden po nalogu Ministarstva odbrane Rusije. Prvo je demonstriran u vazdušnoj bazi „Kubinka“ kod Moskve u okviru foruma „Armija 2018“, a ovoga proleća odlučili su da letelicu detaljnije predstave medijima.
Spolja se Mi-26 malo razlikuje od drugih „dvadesetšestica“. Njegov trup je prilagođen kamuflaži za šumske uslove, za razliku od njegovih prethodnika koji su bili tradicionalno ofarbani u tamnosivu, narandžastu ili belu boju. Kada je reč o unutrašnjosti, letelica je značajno izmenjena. Glavni inženjer za „teške helikoptere“ u moskovskoj fabrici helikoptera „Milj“ Sergej Popov izjavio je da se ta modifikacija razlikuje od ostalih, jer je opremljena najnovijom digitalnom tehnologijom.
„Najsavremenija tehnologija omogućava poboljšanje i olakšavanje rada posade, automatizaciju samog procesa pilotiranja, režima za sletanje i veće mogućnosti upotrebe letelice u različitim vremenskim uslovima, u bilo koje doba dana. Na primer, uključeni autopilot omogućava letelici da prati maršrutu bez učešća pilota, koji samo imaju zadatak da kontrolišu parametre rada sistema i agregata. Pogonski sistem i noseći sistem (vijci) nisu promenjeni. Siguran sam da će unapređeni Mi-26-T2V omogućiti fabrici ’Milj‘ i Rusiji ne samo da budu u trendu svetske helikopterske industrije, nego i da ostanu svetski lideri kada je reč o letelicama teške kategorije“, zaključio je Popov.
