Uvođenje novih tarifa na robu iz Evropske unije vrednu 11 milijardi dolara, američki predsednik Donald Tramp je već poslovično najavio porukom na Tviteru, uz prepoznatljivu konstataciju da EU dugi niz godina iskorišćava Ameriku u trgovini, i da će tome uskoro doći kraj.
Uvođenje tarifa na avione, vino i mlečne proizvode po oceni „Fajnenšel tajmsa“ će predstavljati značajnu eskalaciju odnosa između Vašingtona i Brisela.
Mira među dugogodišnjim najvećim ekonomskim partnerima praktično nema otkako je Tramp početkom marta prošle godine svetu obznanio da će SAD uvesti tarife od 25 odsto na čelik iz uvoza i 10 odsto na aluminijum. Nade Brisela da bi kao prvi saveznik SAD trebalo da bude izuzet od toga nisu se obistinile, pa je, čim je 1. juna odluka stupila na snagu, EU već narednog dana zbog toga pokrenula postupak pred Svetskom trgovinskom organizacijom. Kao kontrameru, 22. juna je uvela tarife na američku robu u vrednosti od 3,4 milijarde dolara.
Ono što je posebno brinulo Evropu, pogotovo Nemačku, bilo je povremeno „podsećanje“ Trampa da bi na udaru američkih tarifa od 25 odsto mogli da se nađu evropski automobili i auto-delovi. Krajem februara ove godine tu brigu, ali i generalno zbog „izvesnih aspekata trgovinske politike koju sprovodi aktuelna američka administracija“, iskazala je i evropska komesarka za trgovinu Sesilija Malmstrom.
O trgovinskim odnosima EU bloka s Vašingtonom raspravljali su i ministri trgovine i na neformalnom sastanku u Bukureštu 22. februara, a Malstromova je izjavila da postoji „puna podrška“ država-članica da EU uzvrati ukoliko američki predsednik uvede tarife za evropske automobile i auto-delove. Kola su se, međutim, slomila na „Erbasu“. Tome je, nema sumnje, doprinela i kineska narudžba 300 „erbasova“ prilikom nedavne posete predsednika Si Đinpinga Parizu.
Po Ameriku je, međutim, loša vest pre te stigla početkom marta, kada je u Etiopiji pao avion „boing 737 maks 8“. To nije bila prva nesreća na tom tipu američke letelice, koju su posle još nekoliko incidenata koji su se desili tokom leta mnoge države prizemljile.
Ekonomista Božo Drašković zato u subvencijama za „Erbas“ vidi samo pokriće za uvođenje tarifa, odnosno poskupljenje uvoza letelica evropskog proizvođača. On objašnjava da je Amerika koncept slobode tržišta zamenila ekonomskom politikom dirižizma, odnosno upravljanja privredom kada se promenila njena dominantna ekonomska pozicija u svetu, ugrožena konkurencijom iz drugih zemalja.
„S obzirom na to da se desio problem sa određenim tipovima „Boingovih“ aviona i došlo je do otkazivanja ugovora, onda se ispod stola izvuče problem subvencija. A normalno, sve zemlje u svetu kada žele da podrže razvoj nekog programa ili proizvoda one ga subvenciraju. To su radili i Amerikanci kada su imali interese, a onda osuđuju to kod nekih drugih“, ukazuje sagovornik Sputnjika.
Druga stvar su, kaže on, takse na mlečne proizvode i vina, što ne treba da čudi jer je Evropa među najvećim proizvođačima poljoprivrednih proizvoda i konkurent su SAD. Zato se, kako dodaje, Tramp drži ranije proklamovane koncepcije da zaštiti svoju privredu i svoje proizvođače, otvaranjem novih radnih mesta.
„Zapravo imamo početak kraja jednog ekonomskog saveza. Ekonomski savez počinje da puca onog trenutka kada su interesi oprečni i kada te interese zemlje ne mogu da nadomeste u trećim zemljama. Svet ne može da plati to što žele da ostvare SAD i EU, prema tome nastaje svođenje računa u pojedinim sektorima između SAD na jednoj i EU na drugoj strani“, tvrdi sagovornik Sputnjika.
On u tom kontekstu vidi i „bregzit“.
„Nije slučajno zašto je došlo do izdvajanja Velike Britanije iz EU. Znači, nešto se novo dešava u svetu. Očito, ta ljubav koja je trajala jednu deceniju polako nestaje i nastaju novi interesi i nove strukture interesa“, mišljenja je Drašković.
Na pitanje koliko će to pogoditi privredu EU, on kaže da svako povećanje carina poskupljuje robu, destimuliše izvoz i stvara viškove proizvoda, ali da će se EU na duži rok tome prilagoditi promenom strukture proizvodnje i nalaženjem novih tržišta.
Drašković, međutim, ukazuje na to da treba očekivati da dođe i do problema zbog pozicije dolara kao obračunske i svetske valute.
„Mnogi danas u svetu nisu zadovoljni tom pozicijom zbog koje SAD imaju velike koristi i to pitanje će doći na naplatu u skorije vreme“, mišljenja je sagovornik Sputnjika.
