Ovo nije prvi slučaj samoubistva u Srbiji koje se povezuje sa video-igrama, a psiholozi kažu da je sve više mladih koji postaju zavisni od ovih sadržaja.
Doktor Vlajko Panović, specijalista kliničke psihologije koji se bavi problemima savremene porodice, odnosno zavisnošću od novih tehnologija, kaže da je teško razumeti kako je moguće da do ovakve tragedije dođe, jer reč je samo o igri. Ne smemo zaboraviti da govorimo o psihološkom aspektu zavisnosti — dete ulazeći u određeni odnos u video-igri ima neku misiju, zadatak, a o sebi na nesvesnom nivou formira sliku moći ili svemoći, objašnjava Panović.
„Video-igrica podiže nivo hormona stresa i uzbuđenja, a sve to se prevodi kao zadovoljstvo. Igrač zapravo postaje žrtva adrenalina, postaje zavistan od potrebe za stalnim adrenalinskim dopingom. Teži da otkloni svakog ko ga ometa na tom putu, doživljava ga u najmanju ruku kao ometajućeg, ugrožavajućeg, a ponekad i kao neprijatelja“, kaže Panović.
On dodaje da se psihološki element zavisnosti od softverskog sadržaja gradi igricama u kojima često ima brze vožnje i ubijanja koji podižu nivo adrenalina. Svaku zabranu deca koja su zavisna shvataju tragično, a to je jedna od najvećih roditeljskih dilema, da li zabraniti ili koliko dozvoliti da se igra, kaže Panović.
„Mnogi, nažalost, i sada očekuju odgovor od nas koji se time bavimo, ali suština je u nečem drugom, pomoći detetu da organizuje svoje vreme u kome će dobiti zadovoljstvo iz nekih drugih izvora. Zatim, da se u vreme kada treba da odmara i odmara, da spava. Nažalost, deca od 12 godina su budna u ponoć. Šta će deca u to vreme budna, tako iscrpljuju svoje resurse za adaptaciju, a to ih može odvesti u depresiju, koja se završava samoubistvom ili ubistvom“, kaže Panović.
Ograđujući se od komentara na slučaj koji se dogodio noćas, jer svi detalji tragedije još nisu poznati, on dodaje da je razumljivo što se roditelji ne snalaze uvek, jer je teško shvatiti psihologiju stada ili žrtve. Ali s druge strane, mnogi roditelji idu linijom manjeg otpora, lakše im je da puste dete da se igra, nego da se njime bave na pravi način.
„Ako decu vaspitavamo vrlinski, u dobroti, redu, radu i organizovanosti, uvažavanju i poštovanju različitosti, daćemo im punoću smisla življenja. Ako ih ostavite da se dominantno bave ovim sadržajima, oni će prevladati. Jedna ruska poslovica sjajno kaže: dete je kao sanduk, sve što u njega stavite, to ćete tamo i naći, roditelji treba da se zapitaju, kakve sadržaje ostavljaju u glave svoje dece. Da ne dozvolimo da tek po posledicama vidimo da je dete u depresiji iz koje je najčešći izlaz ubistvo ili samoubistvo“, ističe ovaj psiholog.
Poslednjih godina mnoga dece koja oduzmu sebi život to učine upravo na način koji je preslikan iz video-igre. Takav slučaj nedavno je zabeležen u Ukrajini. Devojčica je bila opsednuta igricom „Plavi kit“, a posle igranja gledala je samoubistva vešanjem. Tako je i skončala, kao i šesnaestogodišnja devojčica iz okoline Niša, koja se ubila na isti način, pod uticajem igrice „Rule of rose“.
Posle u svetu već stotina slučajeva samoubistava i ubistava, čiji je uzrok igranje video-igara, postavlja se pitanje: šta je u glavi onih koji kreiraju takve igrice, jer postoje i drugačije, čak i igrice koje se koriste u terapijske svrhe. One deluju umirujuće na pacijente, a uglavnom je reč o slagalicama.
Doktor Panović kaže da govorimo o svetu dovoljno obrazovanih, ali nedovoljno dobrih ljudi. Civilizacija tone u potrebu da razvija obrazovanje, znanje, ali pre svega zabavu, koja je postala zanimanje mnogima, a ne uči decu da budu dobri ljudi, u tome je problem, kaže Panović.
„Igrica okupira toliko vremena, da okupira i ljudski mozak. Ona ima hipnotišući efekat kome dete ne može da se odupre. A ljudi koji to proizvode se rukovode globalnim zapadnim božanstvom, a to je profit. Danas ogroman broj dece ima probleme i sa pornografijom. Ta tema još nije došla u fokus medijske pažnje, ali ja iz svog ugla znam, iz prakse, puno dece silno vreme provodi gledajući porno-sadržaje, to je takođe jedan oblik zavisnosti“, upozorava naš sagovornik.
Navodeći slučaj studenta koji je ubio svoju majku jer mu je to na kraju igrice naredio Đavo, on skreće pažnju na još jednu dimenziju priče koju serviraju kreatori zabave. Formiranje psihičke zavisnosti kroz kontinuirano obavljanje zadataka u pojedinim video-igricama ima čak i satanistička obeležja.
„Posle ovog tragičnog slučaja, još jednom apelujem na medije da se bave obrazovnim sadržajima, da pomognemo roditeljima da razumeju prirodu odnosa čovek—računar, ili čovek—telefon, da decu naučimo o upotrebnoj vrednosti tih stvari. Nažalost, roditelji najčešće kasno konstatuju da su im deca zavisna, kada počnu da izbegavaju obaveze ili da se ponašaju neprimereno, agresivno“, ističe sagovornik Sputnjika.
Telo dečaka koji je noćas izvršio samoubistvo poslato je na obdukciju kako bi se utvrdio tačan uzrok njegove smrti.
