Na sesiji „Severni morski put — ključ ka razvoju ruskog Arktika“ došlo se do zaključka da ta magistrala ima velike perspektive.
„Koreja i druge azijske zemlje razmatraju Severni morski put, jer je to najkraći put koji povezuje Aziju i Evropu, i ima veliki komercijalni potencijal“, rekao je Pak Hin Kjon, ambasador Ministarstva inostranih poslova Južne Koreje za međunarodnu saradnju u Arktiku.
Severni morski put prolazi duž arktičkih granica Rusije i dugačak je 5.600 kilometara, a ruski eksperti ocenjuju da je to strateški pravac koji će spojiti svet.
Generalni direktor državne korporacije za atomsku energiju „Rosatom“ Aleksej Lihačov je rekao da cilj nije da se tom maršrutom preveze 80 miliona tona robe (kako su ranije govorile ruske vlasti), već 92,6 miliona tona do 2024. godine.
Međutim, glavni nedostaci Severnog morskog puta su surovi prirodni uslovi i nedovoljan razvoj infrastrukture u arktičkoj zoni. Na teritoriji Jamala, kako je naveo gubernator Jamalsko-Neneckog autonomnog okruga Dmitrij Artjuhov, potrebna infrastruktura postoji, ali kada se ide ka severu pojavljuje se problem, jer nje nema.
Zbog toga je jedan od glavnih zadataka privlačenje investicija i pravljenje novih luka.
„Postavljen je zadatak da se do 1. jula Državnoj dumi podnese zakon koji predviđa posebne mere državne podrške za projekte koji se sprovode na Arktiku“, rekao je Aleksandar Kozlov, ruski ministar za razvoj Dalekog istoka.
Trenutno su u akvatoriji Severnog morskog puta u opticaju četiri nuklearna ledolomca „Rosatomflote“: „Pedeset godina pobede“, „Jamal“, „Tajmir“ i „Vajgač“, kao i jedinstveni u svetu transportni brod na nuklearni pogon „Severni morski put“, a 2020. i 2021. godine se očekuje pojačanje flote novim ledolomcima: „Ural“, „Sibir“ i „Arktik“.
„Dobili smo odobrenje Vlade da izgradimo još dva univerzalna ledolomca do 2030. godine. Do tada bi trebalo da imamo flotu koja će omogućiti korišćenje Severnog morskog puta tokom cele godine“, naglasio je Lihačov.
Tokom prvog dana foruma naglašeno je i da je razvoj arktičke zone veoma važan za Rusiju, s obzirom na prirodne resurse kojima taj region raspolaže, ali je istovremeno istaknuto i da je Rusija otvorena za saradnju sa drugim arktičkim zemljama.
„Ako govorimo o nafti i gasu, arktička zona trenutno obezbeđuje 85 odsto prirodnog gasa, koji se proizvodi u našoj zemlji, i 15 odsto nafte. Ako govorimo o čvrstim mineralima, onda ni u ovom slučaju uloga arktičke zone nije ništa manje značajna. To podrazumeva i ogromne količine nikla, bakra i drugih elemenata. Naš zadatak je da efektivnije radimo za biznis i zemlju u daljem razvoju arktičke zone“, rekao je Mihail Grigorjev, direktor i suvlasnik kompanije „Gekon“.
