Ministarka je istakla da je norveškim kompanijama u Rusiji za uspešan rad potrebna poslovna klima i dobre investicione mogućnosti, ali su zainteresovane za razvoj biznisa u zemlji.
„Oni su sada veoma zainteresovani za pronalaženje tržišta i obnavljanje ribarskih brodova u Rusiji. To je veliko tržište, imamo ogromno znanje po ovom pitanju i možemo da budemo korisni. Znam da mnoge naše kompanije sada pregovaraju sa svojim ruskim kolegama, razgovarajući o mogućnostima i, naravno, drago nam je da to podržimo“, rekla je ona.
Sa svoje strane, danski ministar spoljnih poslova Anders Samuelsen izjavio je da Rusija i Danska mogu da sarađuju u međunarodnim pitanjima, uključujući i na Arktiku i u regionu Baltičkog mora.
„Želeo bih da ponovo naglasim, uprkos činjenici da imamo ove sporove, sa druge strane imamo mnogo mogućnosti i moramo da rešavamo pitanja u oblastima u kojima možemo da sarađujemo, gde imamo zajedničke interese“, istakao je on.
Govoreći o demilitarizaciji Arktika, Samuelsen je napomenuo da bi on „trebalo da postane region sa malo napetosti u međunarodnim odnosima“, ali demilitarizacija ostaje složen problem.
„Upravo na to treba da usmerimo pažnju, treba da se usredsredimo na rad u Arktičkom savetu i on je u stanju da reši takva pitanja, ali u isto vreme moramo realno da razmatramo takva pitanja (demilitarizacija Arktika)“, dodao je ministar.
Međunarodni arktički forum „Arktik — teritorija dijaloga“, koji se održava u Sankt Peterburgu 9. i 10. aprila, jedna je od ključnih platformi za raspravljanje o problemima i perspektivama Arktičkog regiona na globalnom nivou. Glavna tema foruma je „Arktik. Okean mogućnosti“. U osnovi poslovnog programa biće predstavljene tri staze: „Obalske teritorije“, „Otvoreni okean“ i „Održivi razvoj“.
