To je konstatacija „Velta“, koji navodi da se normativna snaga činjenica — da je nemoguće napustiti Evropsku uniju, a zadržati sve prednosti članstva, sada probija u političku realnost.
Umesto da je to priznala na početku, Mejova je izložila i svoju zemlju i Evropu politički i ekonomski izrazito štetnom procesu „rastakanja“, dodaje „Velt“.
„Fraje prese“ navodi da bi najbolje među lošim rešenjima bilo odlaganje „bregzita“ za dve godine. U tom slučaju, zvanični London bi mogao da raspiše nove izbore ili održi drugi referendum, ali bi Brisel morao da „proguta žabu“, jer bi Britanci do tada imali pravo glasa u Briselu.
Međutim, list iz Kemnica postavlja pitanje da li Mejova još uvek ima snage za ovakav potez.
„Frankfurter algemajne cajtung“ navodi da je „bregzit“ trebalo da bude put u zlatnu budućnost, ali da od toga nema ništa.
„Više vladaju očaj, frustracije i bes. Kada se jednom budu ispitivali razlozi zašto poverenje ljudi u politiku svuda opada, na ovom primeru će moći svašta da se nađe, ocenjuje FAZ.
Tumačenje „Frankfurter randšaua“ je da bi najčistije rešenje bio drugi referendum.
Na drugom referendumu Britancima se ne bi postavilo isto pitanje kao 23. juna 2016, već novo: „Da li ste za ugovor o istupanju iz EU koji je u međuvremenu sačinjen?“, navodi list.
„Frankfurter randšau“ dodaje da je vreme da se konačno obiđu nejasnoće „bregzita“ jednim planom koji bi svima bio razumljiv.
Ovaj frankfurtski dnevni list zaključuje da ostatak EU neće večno trpeti „britanske apsurde“.
Rok za „bregzit“ već je do sada jednom produžen na 12. april, ali britanski Parlament nije uspeo da se usaglasi o konačnoj opciji izlaska Britanije iz EU.
Više puta je odbijan ugovor koji je Vlada Mejove ispregovarala sa Briselom, a odbijeno je da Velika Britanija bez ikakvog dogovora naprosto izađe iz EU, kao i da ostane ili pak raspiše novi referendum o istom pitanju, piše „Dojče vele“, a prenosi Tanjug.
Mejova je pismom zatražila da se „bregzit“ odloži do 30. juna, što je odobreno i pred britanskim Parlamentom (rezultatom glasanja 313 „za“ i 312 „protiv“).
To je u Briselu problem, jer su u maju izbori za Evropski parlament, a ukoliko Britanci ne dobiju pravo da glasaju na tim izborima i pritom ostanu članica EU, moguća je lavina tužbi britanskih građana, zbog toga što im je uskraćeno pravo na predstavnike u EP.
Premijerka Britanije zato kaže da bi zvanični London uradio sve što može kako bi napustio EU do 22. maja, ali da će svakako početi sa pripremama za glasanje na izborima.
Oni bi morali da budu raspisani na teritoriji Velike Britanije najkasnije do 12. aprila.
Ocena je da učešće na još jednim evropskim izborima ne bi bilo dobro dočekano u redovima konzervativaca britanske premijerke.
