Pantljičara, seksualno prenosive bolesti i NATO. Nekada se u našim školama ostajalo posle nastave, da bi na dodatnim časovima učenici slušali o zdravstvenoj zaštiti.
Osmoljetke su pohodile higijeničarke, sa pričama kakve sve opasnosti vrebaju od prljavih ruku, srednje škole lekarke sa predavanjima o seksualnom vaspitanju.
Danas umesto toga dobismo vojnike Nacionalne garde Ohaja, koji su u čuvenoj Vranjskoj gimnaziji imali prigodna izlaganja. Skup je završen incidentom, a i kako bi moglo drugačije. Tokom agresije pre dvadeset godina NATO bombe su u Vranju ubile šezdeset tri civila.
Međutim, ne treba ni sumnjati da će se ovakve seanse nastaviti. Možda NATO vojnici krenu i u kampanju od vrata do vrata. Ništa nije isključeno.
Donald Tramp je prošle nedelje zatražio od Kongresa petsto miliona dolara za podršku u borbi protiv ruskog malignog uticaja. Sredstva su namenjena pre svega Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji. Biće tu novca i za organizovanje poseta srednjim školama, spotove i bilborde, ali i brojne druge medijske aktivnosti.
Same po sebi, ovakve akcije na prvi pogled deluju bezazleno i smešno. Ipak, nisu ni američki kongresmeni naivni pa da odobravaju pola milijarde dolara za bezazlene i smešne stvari. NATO kampanja nije orijentisana ka pukom ubeđivanju građana u svrsishodnost postojanja ovog vojnog saveza, već usmerena ka podršci političkim akcijama koje se planiraju.
Neophodno je širiti se na nove članice, staviti pod NATO kišobran sve evropske države i tako stvoriti novi geopolitički ambijent za sledeću fazu sukobljavanja sa Rusijom. U obrazloženju zahteva, Donald Tramp to otvoreno navodi.
Opasnost za balkanske države nalazi se u činjenici da američke aspiracije za širenjem NATO-a nije moguće oposliti na regularan način.
U Crnoj Gori je većina populacije bila protiv pristupanja ovom vojnom savezu. U Makedoniji je ispod 34 odsto upisanih birača glasalo za referendumsko pitanje. Pitanje je glasilo: Da li ste za članstvo u Evropskoj uniji i NATO-u, uz prihvatanje sporazuma o imenu između Makedonije i Grčke. Pravno–formalno, bojkotom referenduma građani danas već Severne Makedonije nisu odbili samo novo ime već i članstvo u Evropskoj uniji i NATO-u. Ali, to nikoga u NATO-u nije preterano uzbudilo.
U Crnoj Gori referendum nije ni organizovan, u Severnoj Makedoniji se preko nedovoljne referendumske podrške jednostavno prešlo.
NATO ne interesuje volja naroda, niti ustavne i zakonske procedure u balkanskim državama. NATO gazi sve pred sobom, stvarajući novu realnost.
Navedenih pola milijarde dolara koje se upumpavaju poslužiće da se ta nova realnost naknadno objasni. Ostale su još Srbija i Bosna i Hercegovina. Padom Beograda faktički bi se završio i posao u Bosni i Hercegovini. Bošnjaci i Hrvati su za NATO, samo se Srbi i Srpska tome protive.
Ispostavlja se, pogotovo posle svih novih problematizacija na relaciji između Beograda i Prištine da je to duži i neizvesniji put. Otuda i pretpostavka da je sledeća na nišanu Bosna i Hercegovina. Onda bi Srbija bila u potpunosti okružena NATO članicama.
Deluje li realno da Srbi i Srpska prihvate članstvo u NATO-u?
Odgovor je jednoznačan, ne treba ga ni pominjati. Ali, zato postoje primeri iz Crne Gore i Severne Makedonije koji mogu poslužiti za osmišljavanje nove strategije.
Deluje realno da bi se NATO mogao upustiti u novu avanturu kršenja ustavnih i zakonskih normi i stvaranja novog faktičkog stanja.
Kako?
Miloradu Dodiku ističe mandat predsedavajućeg Predsedništva u julu. Do novembra 2020. godine, on na toj poziciji više neće biti. Šta ako do tada Željko Komšić ili Bakir Izetbegović, kao formalni šef države, upute zahtev Jensu Stoltenbergu za učlanjenje u NATO? Potom organizuju referendum na kom bi oko šezdeset odsto upisanih birača podržalo ovaj korak.
Stara namera Zapada je da ukine Republiku Srpsku. Ovako to suštinski čine, plus usisavaju Bosnu i Hercegovinu u NATO.
Kršenje Dejtonskog sporazuma i ostale posledice u ovakvom razvoju situacije njih ne bi preterano interesovali. Pozvali bi se na legitimitet koji proističe iz referendumskog izjašnjavanja većine. Ako bude neophodno, teritorije naseljene Srbima vojskom bi podjarmili. A sa budžetom od onih pola milijarde dolara ubeđivali bi i sebe i nas da drugačije i ne može biti.
Mislite da je neverovatno? Daj Bože da je tako.
Proces grubog gaženja svih dogovorenih pravila i principa započet na Kosovu 2008. godine, zatim nastavljen u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji nije gotov. On se nastavlja. Da nije tako, ne bi bilo ni američkih vojnika u srpskim srednjim školama.
Šta je sledeće? To je teško pretpostaviti. Bosna i Hercegovina je na redu. Nešto moraju smisliti. Ovakvo stanje, NATO neće trpeti.
