Sa jednim od najboljih tenora naše muzičke scene, Dušanom Svilarom, kojeg sve češće gledamo na „daskama koje život znače“ razgovarali smo o njegovoj novoj ulozi u mjuziklu Juga Radivojevića „Fantom iz opere“, stanju u srpskoj kulturi, ali i o tome da li su glumci ljubomorni kada im muzičar „ukrade“ slavu.
Svilar, koji uvek ističe da mu je Zdravko Čolić uzor u muzičkom smislu, kaže za Sputnjik da u glumi nema svog idola.
„U glumi su mi definitivno uzor životne situacije koje sam proživeo i doživeo. Nemam nijednog glumca ili glumicu kao nekog uzora. Mislim da gluma nije oponašanje. Pre bih rekao da je ona doživljaj“, ističe pevač koji je u pozorištu debitovao ulogom Dragutina Dimitrijevića Apisa u mjuziklu Ljubiše Ristića „Tajna Crne ruke“.
Našeg sagovornika pitali smo i od kada datira njegova ljubav prema ruskim romansama.
„Moj prvi klavir koji sam imao je bio „Čajkovski“. Kada sam imao tri godine, pitao sam mamu ko je Čajkovski, i onda mi je ona objasnila. Od malena mi je puštala njegovu muziku. I kako je vreme prolazilo na našem tržištu bili su prisutni pevači ruske umetničke i estradne muzike, pa je bilo neizbežno da se upoznamo sa tim. I mislim da je to nešto što je nama bilo najbliže tada“, objasnio je Svilar za Sputnjik.
