Presuda, kojom će sud odlučiti da li su optuženi krivi ili ne, biće izrečena tadašnjem šefu Resora državne bezbednosti Radomiru Markoviću, tadašnjem šefu beogradskog centra DB Milanu Radonjiću, pripadniku tog centra Ratku Romiću, kao i Miroslavu Kuraku, kome se zbog bekstva sudilo u odsustvu.
Na ovu odluku suda, pravo žalbe Apelacionom sudu imaće i tužilaštvo i odbrana.
Marković i Radonjić se terete za krivično delo podstrekivanje na teško ubistvo, a Romić i Kurak za teško ubistvo u saizvršilaštvu.
Tužilaštvo za organizovani kriminal predložilo je sudu u svojoj završnoj reči da na maksimalne kazne zatvora od po 40 godina osudi svu četvoricu optuženih, dok su oni i njihovi branici tražili oslobađajuće presude.
Tužilaštvo smatra da je nalogodavac ubistva bio „tadašnji državni vrh“, a optuženi izvršioci.
S druge strane, stav odbrane je da se u ovom postupku „sudi jednom vremenu“, da dokaza protiv optuženih nema i da na optuženičkoj klupi ne sede izvršioci ubistva.
Tokom višegodišnjeg dokaznog postupka u ovom procesu ispitano je preko 100 svedoka.
Nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek je ključni svedok u ovom postupku, jer je nakon njegovog svedočenja pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, u januaru 2013. godine pokrenuta zvanična istraga, kada su uhapšeni Radonjić i Romić.
Ulemek u najčuvanijem zatvoru u zemlji, zvanom „Alkatraz“, služi kaznu od 40 godina zatvora zbog niza ubistava i drugih krivičnih dela.
Optuženi Radomir Marković u zatvoru služi kaznu od 40 godina zatvora, a Miroslav Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.
Milan Radonjić i Ratko Romić su od jula 2017. u kućnom pritvoru uz elektronski nadzor, nakon što su prethodne tri i po godine proveli u pritvoru Okružnog zatvora u Beogradu.
Prema optužnici, Ćuruviju je 11. aprila 1999. godine ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu.
Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog „javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti“.
Ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, u dvorištu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe „Dnevnog telegrafa“, a sa njim je tada bila Branka Prpa.
