Kada je reč o naoružanju, precizirao je Gruško, reč je o razvoju cele klase oružja koja je u stanju da konvencionalnim sredstvima izvršava zadatke nuklearnog oružja, a tome treba dodati i modernizaciju bombi, koje su razmeštene u Evropi, i koje funkcionišu po principu slobodnog pada time što im se povećava preciznost.
„Na taj način takvo naoružanje, umesto da služi kao oružje odmazde, postaje napadačko oružje, čime se realno umanjuje prag primene nuklearnog oružja, odnosno povećavaju rizici da bilo kakav konflikt preraste u nuklearni“, upozorio je.
Što se tiče Rusije, pojasnio je Gruško, njena vojna strategija dopušta isključivo jedan scenario — upotrebu nuklearnog naoružanja van nuklearnog konteksta, a odluka da se zaista upotrebi nuklearno naoružanje može biti doneta samo u slučaju da postoji pretnja za postojanje ruske države.
Prethodno je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio da su sve članice istog mišljenja da je Rusija prekršila Sporazum o raketama kratkog i srednjeg dometa budući da je Rusija razvila prenosne lansirne sisteme koji su u stanju da nose nuklearno rakete.