U „žutoj kući“ u okolini Burelja na severu Albanije vadili su se organi Srbima sa KiM koje je zarobila OVK u periodu od 1998. do 2001. godine. Unmik je još 2004. godine izvršio forenzičku analizu „žute kuće“, ali taj izveštaj do sredine prošle godine nije ugledao „svetlost dana“.
Dik Marti, specijalni izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u slučaju „Žuta kuća“ u više navrata u poslednje dve decenije izražavao je zaprepašćenje što su „u depoima Haškog tribunala uništavani dokazi“ o tom slučaju. I sada ponovo, hapšenja na Kosovu zbog nelegalne transplantacije.
Predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu Zoran Stanković, patolog i svedok u brojnim slučajevima pred Haškim tribunalom, podseća da je i pre optužbi o „žutoj kući“ u Prištini bilo jedno hapšenje čiji je povod bila trgovina ljudskim organima.
„To je veoma teško krivično delo koje će, nadam se, biti razjašnjeno do kraja i na taj način će biti pruženi odgovori na sva ona potrebna pitanja koja proističu iz ranijih optužbi. Da se tačno utvrdi ko je, kako i pod kojim uslovima trgovao organima, i da to bude sankcionisano na način kako to predviđa zakon. To je nešto što očekujem od svih učesnika u ovom, nažalost, tužnom i neprihvatljivom postupku lekara koji su Hipokritovom zakletvom ograničili sebe da lečenje koje sprovode bude zasnovano na opšte prihvatljivim stavovima“, kaže Stanković za Sputnjik.
On smatra da tema trgovine ljudskim organima nije već dve decenije „zatrpavana“ i prećutkivana jer su se njome bavile brojne institucije, ali da je aktuelno otkriće — jako značajno.
„Ovo je nešto što treba istražiti do kraja, a adekvatnom istragom može se odgovoriti i na ranije optužbe koje postoje i potenciraju se od strane državnih organa, ali i međunarodnih institucija“, zaključio je Stanković.
Za Božidara Spasića, bivšeg funkcionera Službe državne bezbednosti, najnovija navodna otkrića kosovske policije, samo su dokaz da trgovina ljudskim organima koja je započela ratom na Kosovu — nije ni prestajala.
Prema njegovim rečima, očigledno je da je na početku izbijanja rata na Kosovu trgovina organima bila „finansijska podrška“ teroristima OVK, a kasnije, kad su „ušli u te mafijaške poslove“ — više iz njih nisu mogli da izađu. Najnoviji podaci otkrivaju se „po nalogu međunarodnih institucija i međunarodne policije“.
„Ima informacija da su čelnici OVK koji su privođeni u Haški tribunal, povodom početka rada Suda za zločine OVK, bili vrlo raspoloženi da pričaju o toj temi i delatnostima, ne samo Tačija, Haradinaja i Kadrija Veseljija, nego i nekih drugih osoba koje su vezane za trgovinu organima. Iz tih razloga sada se otkrivaju novi objekti i novi podaci, i to je znak da ima malog pomaka u svemu tome. Međunarodna istraga je veoma spora, ali ona ipak daje neke rezultate“, smatra sagovornik Sputnjika.
Spasić dodaje da se trgovina organima ne obavlja samo na Kosovu i Metohiji već je u kontinuitetu sprovođena sa albanskom tajnom policijom — ŠIK i albanskim mafijašima. Prema podacima iz „obaveštajnih krugova“ deo organa presađivan je u Turskoj, a drugi deo na Jadranskom moru, gde su stacionirane dve velike jahte koje su pretvorene u savremene bolnice.
Prema Spasićevim rečima, kosovski mafijaši imaju podršku određenih „konzervativnih krugova“ iz Francuske, Nemačke i SAD koji su sa njima bili u biznisu trgovine ljudskim organima. Neki od poduhvata „presađivanja organa“ urađeni su na visokim funkcionerima tih zemalja i članovima njihovih porodica.
Spasić smatra da Srbi nisu uključeni u nelegalnu trgovinu organima na Kosovu zato što u Srbiji postoje legalne bolnice u kojima se presađuju organi i koje masovno posećuju stranci koji mogu sebi da priušte takve operacije.
Bivši funkcioner Službe državne bezbednosti uveren je da je priča o trgovini organima na Kosovu otvorena zbog „fingirane svađe“ privremenih kosovskih institucija sa Amerikancima.
„To su pitanje i otvorile od neke američke agencije i verovatno je data saglasnost Hagu da može da ’pusti to u etar‘. Međutim, ta hapšenja će sigurno biti zamaskirana i vrlo brzo će biti zaboravljeno da se i došlo do takvih podataka. Podsećam, to pitanje je pokrenuo Evropski parlament, a slede izbori za tu instituciju i ko će se toga na jesen setiti? Evropa vrlo lako zaboravlja srpske i druge žrtve, a pamti samo svoje“, zaključio je Spasić.
