Kutija u koju Zapad pokušava da ugura kosovski problem premala je jer je model koji je primenjen u Makedoniji daleko drugačijih dimenzija i oblika.
Sve su učestalije izjave zapadnih političara da bi kosovski problem trebalo da se ugleda na model Prespanskog sporazuma, koji je rešio decenijski konflikt između Grčke i Makedonije.
Posle direktnih izjava Federike Mogerini, Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva da je to model na osnovu kojeg treba rešavati i problem Srbije i Kosova, i komesar za proširenje EU Johanes Han se na neki način priključio toj ekipi. Naime, on je izjavio da je dogovor Atine i Skoplja imao oko 40 strana, a da će dogovor Beograda i Prištine verovatno imati i više od stotinu stranica.
Čemu uopšte takvo poređenje? Da li je moguće „ugraditi“ problem Beograda i Prištine u model Skoplje-Atina, čak i ako se, prema Hanovoj računici, može zaključiti da je kosovski problem skoro tri puta sadržajniji i kompleksniji?
Karijerni diplomata Zoran Milivojević decidan je da su te dve stravi — neuporedive.
„Prespanski sporazum rezultat je pregovora i dogovora dve suverene države, a to nije slučaj u pregovorima Beograda i Prištine, što znači da taj model u pravno-političkom smislu ne može da se primeni“, kategoričan je naš sagovornik.
I razlika nije samo u tome, već i u temama koje ne mogu da se uporede, nastavlja Milivojević.
„Odnosi Beograd-Priština su odnosi centrale i lokala i lokala — srpskog i albanskog. To su odnosi između dve etničke grupacije u jednoj istoj državi. Oni imaju sasvim drugi karakter u odnosu na Grčku i Severnu Makedoniju, jer njihov odnos se tiče položaja tih država i njihovog bilateralnog odnosa, čega nema u odnosima Beograda i Prištine“, objašnjava on.
Najvažnije pitanje, prema mišljenju našeg sagovornika, jeste šta nama pokazuje to što se Zapad poziva na taj model?
„A pokazuje nam i preporučuje nam da se taj model primeni. Ti koji nam to preporučuju i predlažu polaze od toga da Srbija prizna Kosovo i da sa te pozicije reguliše svoje odnose. To je jedna vrsta i pritiska na Srbiju da pristupi razgovorima sa pozicije — prvo priznanje, pa onda ostalo. U isto vreme, to nam je merilo koliko je to pitanje značajno i koliko je proces u koji se ušlo bitan da se reši po nekim principima koji nama ne odgovaraju“, napominje Milivojević.
Naš sagovornik ovome dodaje da na sve to treba da se gleda kao na postojanje tri neuralgične tačke na Balkanu: odnos Makedonije i Grčke, za koju možemo reći da je rešena, pitanje Bosne i Hercegovine, pitanje Kosova i Srbije.
Han je tokom debate „Budućnost politike proširenja EU“ u Odboru Evropskog parlamenta za spoljnu politiku ponovio da EU neće primati u članstvo zemlje sa otvorenim bilateralnim problemima. Evropski komesar je naglasio da i pored povremenih „koraka unazad“, na Zapadnom Balkanu postoji opšti napredak u oblasti ekonomije, vladavine prava i pomirenja. Milivojević kaže da ne može a da u celom kontekstu ne pomene i izbore u EU, jer je vladajućoj garnituri sada potreban rezultat na kraju mandata.
„Iako se EU ’kiti‘ uspehom u Makedoniji, to je u stvari uspeh Amerike i NATO-a“, zaključuje naš sagovornik.
