Ninova smatra da će podrška rezoluciji omogućiti zemljama EU, koje se zalažu za potpisivanje konvencije, da je potpišu u ime Evropske unije i tada će poštovanje konvencije postati obavezno za sve zemlje-članice.
„Istanbulsku konvenciju ne priznaju Bugarska, Češka, Mađarska, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Slovačka i Velika Britanija. Ali, ako dođe do potpisivanja konvencije u ime Evropske unije, što je navedeno u rezoluciji pred sudom, na osnovu ugovora o funkcionisanju Evropske unije zaključivanje takvog sporazuma važi za države-članice. To jest, ako sutra (poslanici) glasaju za rezoluciju i sud započne proceduru za potpisivanje Istanbulske konvencije u ime EU i potpiše je, to će imati pravnu snagu i za Bugarsku“, objasnila je Ninova.
Bugarska socijalistička partija dosledno kritikuje tekst takozvane Istanbulske konvencije, koju su članovi Saveta Evrope usvojili 2011. godine. U leto 2018. godine Ustavni sud Bugarske doneo je odluku da je taj dokument u suprotnosti sa osnovnim zakonom zemlje, jer obavezuje zemlju da zakonski prizna postojanje „pola koji se razlikuje od biološkog (rod)“.
Skalъp Internešъnъl (Kъnčo i Andreй, demek) napravili zapitvane na tema “Za ili protiv Istanbulskata konvenciя?”
— N. Ó Paloff (@n_paloff) February 13, 2018
Bazata na proučvaneto: horata, ČUVALI za debata.
Mъč sociologiя, veri proučvane. pic.twitter.com/vCvIRvk6Om
Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici usvojio je Savet Evrope u aprilu 2011. u pokušaju da se spreči nasilje nad ženama širom Evrope, a otvorena je za potpisivanje u maju 2011. godine u Istanbulu i iz tog razloga je dobila i naziv Istanbulska konvencija.
Srbija je jedna od prvih država koja je ratifikovala Istanbulsku konvenciju, oktobra 2013. godine.
Do januara 2018. godine potpisalo ju je 46 država i Evropska unija. Turska je 12. marta 2012. postala prva država koja je ratifikovala Konvenciju, a sledile su je Albanija, Andora, Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Kipar, Crna Gora, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Gruzija, Hrvatska, Island, Italija, Makedonija, Malta, Monako, Nemačka, Norveška, Poljska, Rumunija, Portugalija, San Marino, Srbija, Slovenija, Holandija, Španija, Švedska i Švajcarska, koje su to učinile od 2013. do maja 2018. godine. Konvencija je stupila na snagu 1. avgusta 2014. godine.
Tokom iščekivanja na ratifikaciju Konvencije, u Hrvatskoj i u nekim drugim zemljama došlo je do društvenih kontraverzi: gde određeni deo javnosti — u prvom redu krugovi vezani uz katoličku crkvu — iznose kako je Istanbulska konvencija borbu za suzbijanje nasilja nad ženama iskoristila za sprovođenje ideja i definicija koje ti krugovi etiketiraju kao tzv. „rodnu ideologiju“. Suprotno tome, deo javnosti negira takve optužbe, ukazujući na to da i naučna zajednica razlikuje pol i rod.
Hrvatska inicijativa „Istina o Istanbulskoj konvenciji“ navodi da se Konvencijom prvi put u jednom međunarodnom ugovoru definiše termin „rod“. Prema tamo iznesenoj definiciji, „rod“ je društveni konstrukt i varijabla nezavisna od pola. Time se stvara uverenje da čovek može slobodno da izabere da li želi da bude muškarac ili žena, ili neki drugi rod. Prihvatanje te definicije zahteva identifikaciju sa određenim dogmama rodne teorije koje nemaju svoje naučno uporište (štaviše, nenaučne su), niti ustaljeno mesto unutar pravnog poretka Hrvatske.
