Na tom nesvakidašnjem operskom spektaklu organizovanom na dan Saramandićevog rođenja, pod dirigentskom palicom Dejana Savića, nastupiće Orkestar i prvaci Opere Narodnog pozorišta u Beogradu. Arije i duete iz najpoznatijih opera („Andre Šenije“, „Bal pod maskama“, „Toska“, „Nabuko“, „Karmen“…) izvode Jasmina Trumbetaš Petrović, Miodrag D. Jovanović, Ana Rupčić, Janko Sinadinović, Nataša Jović Trivić, Aleksandra Angelov, Ivan Tomašev, Sanja Kerkez, Snežana Savičić Sekulić, Dejan Maksimović i gost Nebojša Babić.
Velikan koji je glasom osvajao svetske operske scene pevajući najveće role basovskog faha, bio je apsolvent Ekonomskog fakulteta kada je dobio poziv da peva u varijeteu „Orfeum“. Usledilo je školovanje kod Zdenke Zikove, audicija i prijem u Operu Narodnog pozorišta. A posle briljantnog debija u „Aidi“, Živan je primljen u stalni angažman.
Sve što je usledilo je odavno deo naše operske istorije. Bilo kao Knez Igor, Mefisto, Zaharija, Don Bazilio, Veliki Inkvizitor ili Boris Godunov i Don Kihot, Živan Saramandić je iznova potvrđivao svoj vanserijski dar, glumačku veštinu i pevačko umeće. To mu je omogućilo nastupe na najlepšim i najznačajnijim operskim scenama u svetu, od Boljšoj teatra i Karnegi hola, do onih u Atini, Pragu, Kijevu, Odesi, Lenjingradu, Barseloni, Berlinu, Parizu, Dablinu…
Živan Saramandić je bio naročito poznat po svojim interpretacijama ruskih narodnih pesama iz repertoara Šaljapina, koje je pevao i u SSSR-u, na više od 500 koncerata.
Na sceni je bio do poslednjeg daha. Posle obnovljenog „Don Karlosa“ (izveden je 4. februara 2012. godine), Živan Saramandić pripremao se za solo-recital „Toržestvo Šaljapinu“, koji je godinama pevao na Sceni „Raša Plaović“. Nažalost, smrt je bila brža — preminuo je 30. januara u Beogradu, u 73. godini. Sahranjen je 2. februara u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Koncert u čast Živanu Saramandiću podsetiće i kolege i publiku na neke od uloga koje su, otpevane glasom tog muzičkog velikana, postale deo naše operske istorije. Pokazaće i zašto je bio jedan od najomiljenijih stanovnika kuće na Trgu Republike, kao i zašto ćemo zauvek, kao muzičku sliku, pamtiti njegovu impresivnu figuru koja stoji na sceni sa krupnom rukom na grudima i peva „Volga, Volga“, dubokim snažnim glasom koji je i sam postajao velika ruska reka.
