Drama u Venecueli se nastavlja, ocenjuje za Sputnjik novinar Borislav Lalić, dugogodišnji dopisnik iz Latinske Amerike. Po oprobanom scenariju, Amerikanci su rešili da skinu sa vlasti predsednika Nikolasa Madura pre dva meseca i sada u tu svrhu koriste već „oprobane kanale u mnogim zemljama Latinske Amerike“, kao, na primer, pre 50 godina u Čileu.
„Oni će potkopati ekonomsku situaciju u zemlji, dovešće do haotične krize koja već postoji i bez sadašnjih pritisaka, a to se vidi po nestašicama struje i robe široke potrošnje. Amerikanci žele tako da izazovu nezadovoljstvo naroda, ne bi li srušili Madura iznutra“, kaže Lalić.
U Venecueli koriste „kanale“ kao i u prethodnim slučajevima rušenja vlasti po zemljama Latinske Amerike — deluju američki agenti, venecuelanska oligarhija, opozicija i naravno Gvaido, koji je njihov čovek koga su lansirali i priznali kao samoproklamovanog predsednika Venecuele, što je bez presedana.
Sada je Maduro, odnosno vlast u Venecueli, na velikim mukama. Međutim, eventualno hapšenje Gvaida posle ukidanja poslaničkog imuniteta bilo bi veoma rizično za vlast Nikolasa Madura, smatra naš sagovornik.
Sâm Maduro, pokazalo se to za ovih mesec-dva dana, nije harizmatična ličnost, nije uspeo oko sebe da okupi opoziciju ni mase u Venecueli i zato će, ako uhapse Gvaida, na taj način „navući sebi na vrat i gnev određenog dela građana“.
„Uvek je nepopularno hapsiti poslanika, bez obzira kako se on ponaša. Naravno, navući će i veći pritisak Amerikanaca. Ono što je za Venecuelu dobro, jeste to da je talas pritisaka i pretnji SAD, da će upotrebiti sva sredstva da Madura uklone, ipak splasnuo. Tramp je shvatio da ne bi bilo popularno u godini kad počinje predsedničku kampanju da ide na vojnu intervenciju“, uveren je Lalić.
To ne znači da i dalje neće biti pritisaka i pretnji, a pitanje je koliko je vlast u Venecueli sposobna da pod takvim pritiscima i sankcijama preduzme neke mere i olakša ekonomske teškoće stanovništva.
Pitanje je šta je u humanitarnoj katastrofi u kojoj se nalazi Venecuela iznuđeno pritiscima sa strane, a šta je posledica nesposobnosti vlasti da rešava ekonomske probleme građana. A da vlast nije baš najsposobnija, pokazuje i to što je ekonomska kriza nastala i pre nego što se Gvaido samoproglasio za predsednika.
„Sve u svemu, mislim da se drama u Venecueli nastavlja, bez obzira što su donekle splasnuli američki pritisci, ali će se oni nastaviti jer je kriza velika i dva bloka su nepomirljiva. Ne vidim gde je tu rešenje na kratke staze, gde je tu dogovor između opozicije i Madura i na čemu bi se gradio dogovor. Eventualno na novim parlamentarnim izborima, što, takođe, neće biti lako“, kaže Lalić.
Prema njegovim rečima, očigledno je da Maduro neće podneti ostavku što se od njega zahteva, a i još jedna stvar je prilično izvesna, a to je da vojni vrh u Venecueli većinski, ipak, podržava Madura.
Za nestašice vode, koje prete da prerastu u dosad neviđenu humanitarnu katastrofu, trebalo bi da se pronađe rešenje, jer „Venecuela nije banana republika“, već zemlja od 32 miliona stanovnika koja je imala velike prihode od nafte. Međutim, veliko je pitanje da li će to uspeti pod takvim pritiscima i sankcijama.
„U nervozi koju preživljava režim Nikolasa Madura, pitanje je koliko je sposoban i koliko je u mogućnosti da nešto reši. A ako ne reši, humanitarna katastrofa koja je već primetna u Venecueli će se nastaviti i zaoštravati, a sa njome će se zaoštravati i unutrašnje nasilje između ljudi — počevši od pljački, do političkih ili terorističkih sukoba. Dakle, situacija je za Nikolasa Madura izuzetno teška“, zaključio je Lalić.
