U narednih 20 meseci indeks će dodati 364 obveznice, koje je izdala kineska vlada, i takozvane „banke politika“ (zajmodavci postavljeni da podrže vladine razvojne planove i politike).
Analitičari procenjuju da će puna uključenost privući oko 150 milijardi dolara stranih priliva u kinesko tržište obveznica, koje je treće po veličini u svetu nakon SAD i Japana.
„Ovo je važna prekretnica. Kineska tržišta kapitala nastavljaju da pronalaze svoje mesto u globalnom ulaganju u investicije“, izjavio je Džastin Čan, zadužena za globalna tržišta u Aziji.
Blumberg procenjuje da će posle ovog poteza kineski juan postati četvrta po jačini valutna komponenta.
„Na globalnom tržištu kapitala ovo je najveća promena koja se dogodila u poslednje vreme i verujemo da je to ono na šta bi svi investitori trebalo da obrate pažnju“, rekao je Hajdin Brisko, šef fiksnog prihoda u Azijskom Pacifiku.
Eksperti primećuju da su, uprkos velikoj veličini kineskog tržišta obveznica, obveznice u vlasništvu globalnih investitora.
Prema Konu Gohu, šefu istraživanja Azije u ANZ banci, kineske centralne državne obveznice imaju najveće strano vlasništvo od skoro osam odsto. To je i dalje „veoma nisko“ u poređenju sa 35 procenata za američke državne obveznice i 28 odsto za dug britanske vlade.
U međuvremenu, nekoliko drugih ključnih ponuđača indeksa (uključujući „Indeks državnih obveznica JP Morgan“ — tržišta u razvoju i „FTSE Vorld government bond indeks“) takođe razmatraju da li da dodaju kineske obveznice u svoje standarde.
Goh procenjuje da će Kina primiti čak 275 milijardi dolara stranih priliva kao rezultat dodavanja obveznica indeksima Blumberg, JP Morgan i FTSE. To bi pomoglo da se poveća udeo kineskog juana u deviznim rezervama koje drže centralne banke širom sveta.
„S obzirom na strukturno povećanje priliva stranog portfolija u narednih nekoliko godina, očekujemo da juan ostane podržan“, rekao je Goh.
