Nekada je ovaj kompleks bio opasan betonskim zidovima i čuvan automatskim puškama, a danas ovde ni muva ne može da proleti zahvaljujući najsavremenijim tehnologijama.
To je potpuno zatvoreno preduzeće, gde se ne mogu uneti nikakvi mobilni telefoni, torbe, nakit ili satovi. Sve lične stvari se odlažu na samom ulasku i čuvaju u specijalnim ormarićima, koji se mogu otvoriti samo skeniranjem prsta. Tu se oblači i specijalna zaštitna uniforma, po kojoj je lako uočiti ko je zaposleni, a ko gost.
Srpska redakcija Sputnjika je dobila ekskluzivno pravo da pređe tzv. „crvenu liniju“, gde boravak nije dozvoljen ni svakom zaposlenom u preduzeću; da obiđe ovaj industrijski kompleks i vidi kako radi jedno od najstarijih preduzeća Krasnojarskog kraja, koje je ovog meseca obeležilo 76 godina postojanja.
Mere bezbednosti su na najvišem nivou: „fejs kontrol“ i skeniranje zenica, prolazak kroz razne detektore i rendgene. Sva vrata se otvaraju skeniranjem otiska prsta. I takve bezbednosne mere ne čude, jer upravo se ovde proizvodi 74 odsto zlata, 97 odsto paladijuma, 95 odsto platine i 56 odsto srebra koje dolazi iz Rusije.
Prošle godine u Rusiji je proizvedeno 314 tona zlata, a od toga je samo „Krascvetmet“ proizveo 234 tone. To je novi rekord kompanije u novijoj istoriji zemlje.
„U principu, mi smo lider u proizvodnji plemenitih metala. U svetu, zapravo, nemamo mnogo konkurenata kada je reč o količinama. Mi proizvodimo svih osam plemenitih metala, koji danas postoje. I to je samo jedna od stvari po kojima smo jedinstveni“, kaže Dmitrij Trapeznikov iz Uprave za informacionu politiku.
Fabrika se nalazi na teritoriji površine 35 hektara. Objekat je višespratnica, ali jedan njegov deo je i ispod zemlje. Svi pogoni u „Krascvetmetu“ međusobno su povezani podzemnim hodnicima.
Prerađivačka proizvodnja je osnova svega. „Krascvetmet“ rafiniše gotovo sve sirovine koje sadrže plemenite metale, uključujući i sekundarne. To ne radi svaka fabrika u Rusiji.
Proces livenja zlatnih poluga je fascinantan, baš kao i graviranje serijskog broja, zemlje porekla i drugih neophodnih podataka.
Zlato, srebro, platina su teški metali. Jedna poluga paladijuma, veličine sapuna, teži više od pet kilograma, a zlatna poluga koju sam držala u rukama teška je 12,5 kilograma, i vredi oko pola miliona dolara.
„Krascvetmet“ je lider u Rusiji i po proizvodnji zlatnih i srebrnih lančića. Lančići i narukvice se razlikuju po dužini, dijametru, pletenju. Prošle godine je, prema rečima Natalije Mirokine, šefice Odseka za partnerske programe naučno-tehnološkog centra, proizvedeno oko dva miliona lančića“, što je jednako rastojanju od Moskve do Sankt Peterburga.
„Ranije smo pravili i nakit sa dragim kamenjem. Sada to ne radimo, nego smo se fokusirali na lančiće, a imamo više od 170 različitih modela. Radimo na italijanskoj opremi, pa i nazivi imaju italijanski koren“, navodi Mirokina.
Najčišće zlato koje se može dobiti je 99,99 odsto čistoće, označava se oznakom 9999, a poznato je i pod nazivom 24-karatno zlato. Ovde se samo takvo proizvodi.
Ukupno u fabrici radi oko 1.700 ljudi. Skoro polovina su žene. Neke od njih otvoreno priznaju da privatno ne nose nakit, ali otkrivaju da svaki savremeni čovek — korisnik mobilnog telefona — pored sebe uvek ima i nešto plemenitih metala. Tako svaki smartfon sadrži u proseku oko 24 miligrama čistog zlata, 250 miligrama srebra i 9 miligrama platine. Vrlo je verovatno da je deo njih proizveo „Krascvetmet“, koji proizvodi i proizvode koji se koriste u medicini, staklarskoj i hemijskoj industriji, a služe i za geološka istraživanja.
U ovoj sibirskoj fabrici sve je „pod konac“ i sve radi „kao sat“. U svakom delu zavoda vlada besprekorna čistoća. O higijeni se posebno vodi računa. Svaki zaposleni radi u miru i tišini. O bezbednosti na radu se posebno vodi računa.
Koliko je zaštitna uniforma važna, postaje jasno kada se zakorači u prostoriju sa pećima gde se topi srebro. Temperatura vrućeg metala je skoro hiljadu stepeni, a iz peći talas vrućine gotovo da direktno „udara u glavu“, čak i kada stojite na bezbednom rastojanju. Otopljeno srebro se potom sipa u specijalne kalupe, u kojima se hladi, a onda poluge idu dalje na obradu.
Prerada plemenitih metala i proizvodnja nakita je kompleksan proces, koji se sastoji iz više faza. Recimo, pogon u kome se pravi nakit sastoji se od sedam sekcija, od one za dobijanje legura do ceha gde se seku lančići i narukvice, pričvršćuju kopče itd. Gotovi proizvodi se izlažu u radnji u okviru fabrike, gde trgovci mogu da vide kolekcije i naruče nakit za svoje juvelirnice.
U martu 2016. godine u okviru kompanije u rad je puštena i ogromna laboratorija, opremljena najsavremenijom opremom, i naučno-tehnički centar. Tu se stvaraju nove legure, rađaju nove tehnologije i novi proizvodi. To je, kako kažu, sedam spratova nauke.
Prilikom izlaska iz kompanije ponovo je potrebno preći „crvenu liniju“ i proći još jednu bezbednosnu kontrolu — sledi ponovno skeniranje zenica i ulazak u specijalan rendgen aparat. Zračenje je minimalno i apsolutno bezbedno za zdravlje ljudi.
U dvorištu fabrike je sve lepo uređeno. Kažu da je posebno lepo leti, kada sve olista i procveta.
Kompanija koja je počela da radi u Staljinovo doba, tokom Drugog svetskog rata, kada je proizvela svoj prvi kilogram platine i oko tri kilograma paladijuma, danas je moderna fabrika, koja po mnogim parametrima nema premca kako u Rusiji, tako i u svetu. Ipak, ona se i dalje razvija i ima velike ambicije vezane za budućnost.
