Mreža popularnih stranica na Fejsbuku, koja je okupila veliku publiku dodvoravajući se Australijancima koji imaju desničarske stavove i na koje najviše utiču pitanja u vezi sa islamom, izbeglicama i političkom korektnošću, pod kontrolom je trolova i prevaranata sa Balkana koji profitiraju od nemira koje izazivaju, pokazala je istraga australijskog javnog servisa Ej-Bi-Si.
Australijski sajt je identifikovao najmanje četiri popularne stranice kojima upravljaju administratori sa sedištem na Kosovu i u susednim zemljama — Albaniji i Severnoj Makedoniji, prenosi „Blic“.
Informacije o lokaciji tek su nedavno postale vidljive, kada je Fejsbuk u Australiji počeo sa primenom mera o transparentnosti oglašavanja koje se primenjuju u SAD od sredine 2018. godine.
Na ove četiri stranice nalazi se mešavina patriotskih i agitacijskih „memova“, uz novinske izveštaja koji potiču sa jednog jedinog veb-sajta koji je specijalizovan za prepakivanje sadržaja ukradenih iz mejnstrim medija i nezavisnih novinskih organizacija, uključujući i nekoliko iz Australije.
Njihov sadržaj je u najvećoj meri ksenofobičan i fokusira se na teme kao što su izbeglice, imigracija, muslimani, islam i sloboda govora. Stranice su takođe objavljivale i postove u kojima su napadani političari levice i umereni liberali.
Ove stranice su privukle bazu od preko 130.000 pratilaca, koju su izgrađivale poslednjih nekoliko godina. Najstarija od njih i najpopularnija, „Australijanci protiv šerijata“, aktivna je od 2013. godine. Neki od postova na ovoj stranici su podeljeni i više od 20.000 puta. Preostale tri stranice su „Austrijski nevernici“, „Stop džamiji u Melburnu“ i „Stop svim džamijama u Nare Varenu“ (Nare Varen je predgrađe Melburna).
Fejsbuk je uklonio ove stranice, priznavši da one krše njegova pravila učestvovanjem u „koordiniranom neautentičnom ponašanju“.
„Ukinuli smo ih zbog njihovog ponašanja, a ne sadržaja koji je na njima objavljen. U ovom slučaju, ljudi koji stoje iza ove aktivnosti su međusobno koordinirali i koristili lažne račune kako bi pogrešno predstavili sebe, i to ponašanje je bilo osnova za naše delovanje“, rekao je Natanijel Glejčer, šef Fejsbukovog odeljenja za sajber-bezbednost.
Sve ove stranice su vodile ka sajtu „Helti njuz fri“ koji navodi za sebe da je „globalan“ i da prenosi svetske medije i piše o „zdravom životnom stilu“.
Detalji o vlasništvu stranice skriveni su od pogleda javnosti. Činjenica da su priče sa ovog sajta jedine koje promovišu gorepomenute stranice na Fejsbuku sugeriše da postoji veza između dva entiteta.
Takođe, neki od članaka na sajtu su napisani na albanskom jeziku i odnose se na događaje na Kosovu, gde je 90 procenata stanovništva etničkih Albanaca.
Ako koristite Fejsbuk aplikaciju na telefonu — kao što većina korisnika radi — i kliknete na post sa jedne od ovih stranica, ona otvara priču u formatu na Fejsbuku poznatom kao Instant članci (IA).
Ta IA verzija priče je smeštena na Fejsbukovim serverima, umesto na sajtu izdavača, što teoretski omogućava članku da se brže otvori.
Ona takođe omogućava Fejsbuku da zameni bilo koju reklamu koja se nalazi na verziji priče objavljene na veb-sajtu izdavača „Helti njuz fri“ i stavi sopstvene reklame preko svog servisa „Odijens netvork“. Na taj način i izdavač dobija deo profita od oglašivača. Da bi izdavač mogao da koristi IA format, mora da se prijavi i da ga Fejsbuk proveri.
„Oglašivači su prevareni da plaćaju za reklame nad kojima imaju malo kontrole po pitanju toga gde se objavljuju. Ali dokle god Fejsbuk može da ih izveštava o pregledima i povremenim klikovima, oni će i dalje zarađivati novac“, rekao je Dejvid Glens, viši istraživač sa Univerziteta Zapadne Australije.
Neke australijske kompanije su rešile da odustanu od reklamiranja preko IA formata, kada im je Ej-Bi-Si njuz otkrio istinu o tome.
