Neobičan izazov postavio je Kolašinac Zoran Ilinčić pred svetsku naučnu javnost pre dve sedmice — pronalazač i član Odbora za tehniku Crnogorske akademije nauke i umetnosti (CANU) nudi nagradu od 5.000 evra svakom ko dokaže grešku u njegovom najnovijem radu, koji se delimično kosi sa primenom Njutnove teorije gravitacije, prenose „Vijesti“.
Navodno, naučni rad iz oblasti astrofizike koriguje primenu Njutnove teorije gravitacije u nekim slučajevima.
U obimnoj studiji, priča Ilinčić, odgovori su na neke od najvećih savremenih zagonetki astrofizike. Iza komplikovane formule krije se tvrdnja da, najjednostavnije rečeno, u slučajevima kad nije reč o dve materijalne tačke, „rezultanta gravitacionih sila ne deluje u centru, već u nekoj tački koja je pomerena iz centra“.
„Njutn je tu silu definisao kao silu između dve materijalne tačke — dve tačke koje su beskonačne veličine, ali imaju masu. To se u praksi i primeni teorije kasnije prenelo i na silu, koja deluje između materijalne tačke i materijalne lopte ili nekog drugog tela, ili dve materijalne lopte. Tu se pojavljuje greška u primeni. Neka merenja u minulih pola veka pokazala su drugačije rezultate od onih do kojih se dolazilo primenom te teorije. To mi je ušlo u misli još za vreme studija i 40 godina je prošlo dok sam otkrio u čemu je stvar“, kaže on.
Ističe da je ubeđen da niko neće moći da ga demantuje i da je zbog toga mogao da ponudi i 100 puta veću nagradu.
Ilinčić kaže da je rad već zaštitio i prema domaćim propisima, ali i na načine „uobičajene na Zapadu“.
Tvrdi da, kada se njegova teorija primeni na putanju veštačkih satelita, „koji imaju grešku u realnoj putanji u odnosu na proračunatu, od dva do 10 odsto, nema tog odstupanja“.
Tu se krije, objašnjava, i revolucionarnost njegovog rada. Navodi i takozvanu „pionirsku anomaliju“.
„SAD su sedamdesetih godina prošlog veka poslale dve sonde ’Pionir 10‘ i ’Pionir 11‘ u duboki svemir. Posle dve godine je utvrđeno da nisu na mestu gde je trebalo da budu prema proračunima. Svake godine sonde se nalaze za dodatnih 5.000 kilometara iza matematički predviđene pozicije. Moja formula objašnjava taj fenomen, iako je ta zagonetka dosad okupila na desetine simpozijuma, a naučnici su nudili brojna, ali ispostavilo se netačna objašnjenja.
Ilinčić tvrdi i da tu anomaliju, koja se navodno smatra najvećom astrofizičkom zagonetkom 20. veka, objašnjava i to što je utvrdio da je masa Sunca veća od one opšte poznate.
Kolašinac je odranije priznat kao naučnik koji „ne prihvata teoriju relativiteta onako kako je predstavio Ajnštajn“.
„Nemam kompleks od svetske naučne zajednice i kolega naučnika koji dolaze iz nekih čuvenih naučnih centara. Znam koliko znam, i ne može me pokolebati što su za moj poslednji naučni rad samo dvojica profesora univerziteta kazali da tu ’nema greške‘. Deset puta više ih je odbacilo tu moju teoriju. Teško je nešto što se još u srednjoj školi nauči odjednom odbaciti, toga sam svestan. Ali, evo nudim da me demantuju i još nagrađujem za to“, dodaje on.
Ilinčić kaže da samopouzdanje crpi iz desetina stručnih i naučnih radova koje je pisao još za vreme studija, ali i činjenice da je konstruisao više od 60 mašina i dao približno toliko novih teorijskih rešenja iz oblasti mašinstva i srodnih disciplina. On se decenijama bavi problemima gravitacije, svetlosti, astrofizike i mehanike.
Ilinčić je poznat javnosti i po izumu „uzdužno krilo letelice“, za koje tvrdi da će smanjiti potrošnju goriva kod aviona i do 17 procenata. U izume na koje je ponosan ubraja prvi svoj pronalazak, elektrolančanik za pogon bicikala, a na širu primenu i priznanje čeka i model amortizera zemljotresa.
Ilinčić tvrdi da taj uređaj štiti zgrade od oštećenja i pri pomeranju tla do 11 stepeni Merkalijeve skale. Kolašinac je izumeo vetrogenerator za urbane sredine i on se već koristi na jednoj hali u kolašinskom naselju Bakovići.
Brojni su njegovi izumi i iz oblasti građevinarstva, a najnoviji će, kako kaže, omogućiti uštedu energije u objektima i do dvanaest puta.
