„Vidimo situaciju sa očiglednim elementima političkog haosa, potpunu bespomoćnost sadašnje vlade, koja se sa većim uspehom bori protiv mitske ruske pretnje, nego što uspeva da reši probleme u sopstvenoj zemlji. Dan 29. mart 2019. godine trebalo je da bude datum izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz EU. Sami inicijatori ’bregzita‘ u Londonu su ga odredili pre dve godine, niko ih nije ni primoravao ni zadržavao“, rekao je Čižov.
On je naglasio da Velika Britanija u narednim danima treba da donese odluku šta da radi dalje. Stalni predstavnik Rusije je predložio četiri varijante razvoja događaja.
Kao prvo: Mejova može da pokuša i četvrti put da podnese parlamentu na glasanje sporazum o izlasku te zemlje iz EU. Istina, šansa da sledeći put on bude usvojen „u ovom trenutku nije vidljiva“.
Druga opcija — podnošenje ostavke vlade Tereze Mej. Opet, problem „bregzita“ tim korakom neće biti rešen. Nakon ostavke će uslediti vanredni izbori, koji će zahtevati dogovor sa EU oko još jednog odlaganja datuma izlaska iz tog bloka. Brisel bi mogao na to da pristane, ako izbori budu održani zajedno sa glasanjem za Evropski parlament 23—26. maja, na kome bi Ujedinjeno Kraljevstvo moralo da učestvuje. Međutim, „teško je naći britanskog političara, nezavisno od partijske pripadnosti, koji bi se odvažio da se kandiduje za Evropski parlament“.
Treća i najradikalnija opcija — „okrenuti ćurak i odustati od ’bregzita‘“, kroz održavanje novog referenduma.
Četvrta opcija je izlazak bez sporazuma, na šta je upozorila Evropska komisija odmah nakon glasanja u britanskom parlamentu, izjavivši da je „izlazak bez sporazuma u ponoć 12. aprila sada vrlo verovatan“.
EU se spremala za ovu opciju još od decembra 2017. godine. U ovom slučaju, sve pogodnosti koje bi sa sobom nosio sporazum o „bregzitu“, između ostalog prelazni period od skoro dve godine, više ne bi bile aktuelne.
Naredni korak će biti 10. aprila — vanredni samit EU. Upravo tada London treba da odluči šta namerava da uradi dalje.
