U autorskom tekstu za „Dojče vele“, Švarc Šiling kaže da su dva nedavna događaja prizvala sećanje na nepočinstva iz prošlog veka: presuda protiv Radovana Karadžića i nastup četnika u Višegradu.
Pritom on za presudu Karadžiću, koja je s 40 godina preinačena na doživotni zatvor, kaže da bi se teško mogla zamisliti drugačija kazna za zločine protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini i posebno za genocid u Srebrenici.
„Utoliko više zapanjuje što političari koji danas imaju odgovornost za BiH kritikuju ovu presudu visokog suda u Hagu i bagatelišu ili čak sasvim negiraju ratne zločine i povrede ljudskih prava koje spadaju u najgore zločine u Evropi nakon Drugog svetskog rata“, piše Švarc Šiling, posebno apostrofirajući aktuelnog predsedavajućeg Predsedništva BiH, Milorada Dodika, za kojeg kaže da je 2008. javno rekao da je „u Srebrenici bio genocid“.
Primećujući da Dodik „današnjim lažima na sebe uzima tešku krivicu“, Švarc Šiling kao primer navodi da je i u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata postojala slična situacija sa gonjenjem zločina Holokausta pred sudom za ratne zločine u Nirnbergu.
Počinioci su, kaže, doduše osuđeni na smrt ili na veoma duge zatvorske kazne, ali je uprkos tome bilo građana i političara koji su naprosto negirali ubijanje u koncentracionim logorima poput Aušvica, pa je nemački Bundestag doneo zakon koji negiranje Holokausta čini kažnjivim.
„Zašto se to isto ne desi u BiH? Ako ima političara koji svojim glasovima u parlamentu sprečavaju takav zakon, onda je zadatak visokog predstavnika koji motri nad mirovnim procesom u BiH da sam donese takav zakon kako bi zaštitio pravnu državu“, naveo je bivši visoki predstavnik.
