Kako je rekao, ukoliko postoji plan koji nailazi na široku podršku u srpskom društvu i parlamentu, i jednako široku podršku na Kosovu, bio bi prvi koji bi ga pozdravio.
Tada bi, rekao je Išinger, postojale pretpostavke da se ne stvori bure baruta i novi problem.
„Trenutno smo miljama, da ne kažem svetlosnim godinama udaljeni od takvih pretpostavki i uslova, i mogu samo snažno da pozdravim to što predsednik Vučić, kako mi je rekao, svu svoju energiju ulaže u traganju za mogućnostima za rešenje ovog pitanja“, rekao je Išinger.
Išinger, koji od 2009. godine predsedava najvećem svetskom forumu gde se razmatraju izazovi savremenog sveta — Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, ovih dana ponovo je u Beogradu zbog nastupa na međunarodnoj konferenciji „Balkanski dijalog“, a imao je i radni ručak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Išinger je izrazio zahvalnost na pozivu predsednika Vučića da bude njegov gost i da tom prilikom imaju iscrpan razgovor, a takođe je, kako kaže, zahvalan predsedniku Vučiću jer se odazvao pozivu u februaru i zajedno sa mnogim stručnjacima i političarima, uključujući i Hašima Tačija, razgovarao o mogućnostima za rešavanje kosovskog pitanja.
Najteži problem u regulisanju odnosa između Beograda i Prištine je međunarodno priznanje jednog i drugog entiteta, istakao je Išinger, podsetivši da je takozvani Išingerov plan imao za predmet zaključenje sporazuma između Beograda i Prištine bez uzajamnog međunarodnog priznanja.
„Nije se mnogo toga promenilo u proteklih desetak godina, još je ogroman problem međunarodnog priznanja“, navodi Išinger.
Prema njegovim rečima, vredelo bi razmišljati o tome da li određeni elementi iz takozvanog Išingerovog plana mogu da se primene na današnju situaciju.
„Ako neko ima bolji plan, treba ga uzeti. Međutim, ako nema, možda bi neki elementi plana iz 2007. mogli da budu korisni“, smatra Išinger.
Ukoliko bi mogao da se postigne sporazum između Beograda i Prištine o promeni granica i ukoliko se slože obe vlade i oba parlamenta, onda iz ugla međunarodnog prava nema ničega što načelno govori protiv takvog rešenja, zaključio je Išinger za „Politiku“.
