Skidanje skela sa kula Golubačkog grada — poslednja priprema pred otvaranje. Posle pet godina, pet paralelnih projekata istraživanja, crtanja, prepravljanja, zidanja… i Knez Lazar bi pomislio da je vreme vraćeno. Najveći izazov za obnovitelje — palata u koju je ekipa RTS-a kročila među prvima.
„Najduže je trajalo to utemeljivanje palate, do toga šta raditi, pošto su za stari deo palate nađeni ostaci, mogla se rekonstruisati. Za sadašnji, novi deo nije postojalo ništa“, objašnjava direktorka tvrđave „Golubački grad“ Iskra Maksimović.
Iz evropskih fondova Austrijske razvojne agencije i državne kase u Golubački grad je uloženo više od devet miliona evra. Više nego što je planirano, delom i zbog izmeštanja saobraćaja, koji je u moru nebrige o spomeniku prve kategorije išao kroz nju.
Još se prepričava kako su šleperima ispumpavane gume da bi prošli kroz tvrđavu. Golubac je i arhitektonski podvig.
„Devet kula i zidova koji ih povezuju, što se posla tiče, ovo je jedan od najvećih poslova koji je kod nas rađen“, ističe Dragoljub Todorović, arhitekta Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
I desio se turistički bum.
„Nismo očekivali toliki priliv turista. Za dve godine u toj turističkoj ponudi imali smo oko 150.000 posetilaca“, ističe direktorka tvrđave.
A nekada je bio korov do guše. Posmatranje je bezbedno samo spolja, a ulazak, iako moguć penjanjem uz zidine, nije bio preporučljiv. Arheološka istraživanja, bez kojih se nije smelo u građevinske radove, zauvek su promenila neka saznanja o tvrđavi.
„Našli smo u najširem sloju rušenja freske, srednjevekovne freske, što mi se čini da ide u prilog teoriji da je prvobitni Golubac sagradila srpska država“, navodi Marina Bunardžić, arheolog Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Golubačka tvrđava je jednom kroz istoriju bila prodata, kažu za svega 12.000 dukata, bila je više puta predmet mirovnih sporazuma, nikada nije osvojena i ovako sređena nije mnogo pristupačna.
Donji nivo biće dostupan svima, a ostala tri samo onima koji su fizički dovoljno spremni.
