Kako je u podnesku naveo Karadžić, prema njegovom stavu, Mehanizam je pogrešio kada mu je odredio doživotnu kaznu zatvora, jer nije vodio računa o „praksama sudova u bivšoj Jugoslaviji“, te mu je time prekršio ljudska prava.
Karadžić je, takođe, naveo da Veće Mehanizma nije dalo obrazloženje svoje odluke da mu kazna bude povećana sa 40 godina na doživotnu.
„Veće je pogrešilo kada je baziralo odluku da poveća kaznu na način da je upoređivalo kazne izrečene drugim optuženima, a pritom nije razmišljalo o stavkama koje čine Karadžićev predmet specifičnim, poput činjenice da je voljno napustio mesto predsednika“, piše u podnesku.
Kako se navodi, Karadžić je zatražio da Mehanizam poništi svoju odluku o dužini kazne i da predmet vrati Prvostepenom veću koje bi donelo odluku o adekvatnoj kazni.
Istovremeno, Karadžić je zatražio da mu se odobri imenovanje pravnog savetnika koji bi mu pomogao prilikom pripreme zahteva za preispitivanje pravosnažne presude.
Karadžić je 20. marta pravosnažno osuđen pred Mehanizmom za međunarodne krivične tribunale na doživotnu kaznu zatvora za genocid u Srebrenici, kao i zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Pravila suda u Hagu ne dozvoljavaju podnošenje žalbe na pravosnažnu presudu, navodi N1 i dodaje da je samo u jednom predmetu, protiv Veselina Šljivančanina za zločine u Hrvatskoj, dozvoljeno samo delimično preispitivanje konačne presude.