Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan ranije je izjavio da bi Hram Svete Sofije u Istanbulu umesto muzeja mogao da postane džamija. Hram je upisan u Listu svetskog nasleđa Uneska.
„Više puta sam bio u Turskoj i verujte, tamo i onako ima previše džamija. Islamizacija najveće hrišćanske svetinje je ili čisto politički smišljen potez, ili želja da se svetu demonstrira podrška muslimanima u svetlu užasnih napada na džamije na Novom Zelandu. Mislim da je to prosto žalosno. To je i istorija Vizantije — izvora pravoslavne vere u Rusiji. Aja Sofija i sada za svakog hrišćanina ostaje svetinja, simbolični spomenik veličine istočnog pravoslavlja“, rekao je otac Rostislav.
U duhovnom smislu sveštenik povezuje sve ono što se događa s nedavnim destruktivnim dejstvima patrijarha Vartolomeja u Ukrajini — „neshvatljivim bezakonjem na duhovnom planu“.
„Moguće je da je to Božja kazna za nedopustivi greh koji je Vartolomej počinio ušavši u kanonsku teritoriju Ruske pravoslavne crkve, aneksiravši naše eparhije, nezakonito ukinuviši uredbu svog prethodnika od pre gotovo 300 godina o predavanju Kijevske mitropolije na upravu Moskovskoj patrijaršiji. Šokira i to što je neblagodatne raskolnike priznao kao zakonite mitropolite i episkope, mada poslednji i nemaju kanonsko rukopoloženje, čak im je i tomos dao… Verovatno sada vidimo opravdanu, svojevrsnu kaznu Božju, kada Gospod dopušta da se Sveta Sofija pretvori u džamiju“, rekao je Jarema.
Prema njegovim rečima, to je delo carigradskog patrijarha kome, prema crkvenim kanonima, treba suditi i makar penzionisati uz zabranu bogosluženja, a na njegovo mesto treba izabrati novog patrijarha, „učenog i blagočastivog“.
Ideju o pretvaranju Hrama Svete Sofije u džamiju hrišćani ne mogu da prihvate. Dok u muzej, prema rečima Jareme, svako može u bilo koje vreme da uđe i da se pomoli u drevnoj svetinji, džamija je za hrišćanina već nedolično molitveno mesto, jer se tamo izvode muslimanski obredi.
Erdogan je ranije doneo odluku da se tokom meseca muslimanskog posta Ramazana u Aja Sofiji svakodnevno čita Kuran.
Hram Svete Sofije u Carigradu više od hiljadu godina bio je najveći hram u hrišćanskom svetu. Nakon osvajanja Carigrada i pada Vizantije hram je preobražen u džamiju, ali je od 1934. godine to zdanje na osnovu dekreta osnivača savremene turske države Mustafe Kemala Ataturka postalo muzej. Od 1985. godine hram je na spisku svetskog nasleđa Uneska.
